Feb
Neobično mi je da pišem izveštaj o tri akcije koje sam imao za 5 dana, ali pun sam pozitivnih utisaka pa da ih podelim sa srpskom pg. zajedncom.
Ko i malo leti paraglajderom u Srbiji veoma dobro zna šta znači ime Mirvad Zenuni. Neću trošiti svoje ni vaše vreme da o njemu naširko pišem, dovoljno je da kažem da mu se divim na energiji, znanju i veštinama kao letaču, instruktoru, padobrancu, kompletnom sportisti i organizatoru. Kada sam od njega, početkom februara, dobio poziv, da za članove paraglajding kluba EXTREME SPORT SARAJEVO, održim dvodnevno predavanje, odmah sam prihvatio. Ove zime sam imao nekoliko dana uspešnih teorijska osveženja (Kraljevo 4 dana, Kragujevac 3 dana).
Pitam Mirvada : ”Kako da definišemo termin, ti si Mirvade u Kolumbiji kad se vratiš 16.02. plus nedlju dana, jooj krenuće termika, brate?” Odmah dobih odgovor: ”Ma kakvi plus sedam dana, odmah uveče 16. subota, da bude prvo predavanje a drugo u nedelju 17.”.
Razmišljam , kako će čovek sve to stići da uskladi, vremenska razlika, moguće kašnjenje aviona. Ne protivrečim, dogovor je postignut.
Subota, (Vršac vrvi od letača, kumulusi od Čačka do Zlatibora, uh, vozim i ne
skidam pogled sa neba) na Bjelašnici sam sredinom dana, da se malo okrepim od
puta a Mirvad i njegovi ektremisti su
sve pripremili. Klub broji 59 aktivnih članova koji plaćaju ozbiljnu
godišnju članarinu, poseduju ”kolibu” u srcu turističkog naselja Babin
Do na Bjelašnici.
Pozitivna energija moćne planine, (tu sam skijao i takmičio kao student pre 30+
godina) i neverovatno gostoprimstvo domaćina,
daju mi snage da prvo predavanje
protekne veoma efikasno, 5 dobrih sati sa samo dve desetominutne pauze. U
kontaktu sam sa pilotima iz Srbije, prenosim obostrane pozdrave.
Nedelja, protiče u prepodnevnom
skijanju, podnevnom letenju i popodnevnom predavanju. Meteo situacija stabilna,
odlična za skijanje i produžene desante do Babinog dola. Neuobičajeno visoka
temperatura i neverovatno slab severni vetar. Ko poznaje Bjelašnicu zna da je
to najvetrovitijih planina na Balkanu.
Za razliku od srpskih ski centara, ovde su piloti paraglajdera dobrodošli, samo
se treba držati sigurnosnih preporuka i dogovora o mestu za sletanje. Cena
uspinjače 35KM za celodnevno skojanje-letenje ili 8KM za pojedinačnu vožnju.
Predavanje smo pomerili za raniji termin, kako bi slušaoci mogli na vreme da se
vrate kući i pripreme za radni ponedeljak.
Moj utisak je veoma pozitivan, najviše smo radili meteorološku pripremu za
letenje, turbulencije, optimizaciju stvarne vazdušne brzine tokom preleta,
termičke stubove i vrlo malo o konstrukcijama.
Najbolja nagrada predavaču jeste zainteresovana publika, ja sam to na
Bjelašnici imao. Hvala članaovima Extreme na pažnji saradnji i veoma prijatnoj atmosferi.
Lepo vreme je pokazalo dominaciju svih planinskih vrhova u okruženju i ogroman
potencijal za pg. prelete. Zato upućujem predlog organizatorima Iznad Srbije,
da u narednoj sezoni prihvate i poletanja sa nekog starta iz okruženja, (BiH i
Crne Gore).
Ponedeljak, putujem kući i popodne odmaram uz laganu pripremau opreme za
zakazane tandem letove na Kopaoniku.
Utorak, popodne na Kopaoniku, slab do umern WSW. Odleteo sam jedan tandem let, ali
drugi putnik se prepao poletanja sa stene površinskog kopa na Suvom Rudištu (neki
kažu Pančićev vrh). Šta da radim, otkazujemo let, zakačim putnikovo sedište da
me ne ometa tokom leta i poletim u jednosatno jedrenje i prelet do Šipačine. Moram reći da sam sa Predragom Dudićem već
duže vreme dogovarao da napravimo takvu probu jer, neki putnici prosto žele
duži let. Napomenuo bih problematičnu treću četvrtinu maršrute, od Treske do
Čajetinske česme gde nema povoljnih alternativnih terena za sletanje. Let sam
uspešno okončao na kraju sela Šipačina pored puta za Rašku. Znači, radi.
Sreda, plan za letenje sam otpočeo sa manjom grupom pilota nekih 6 dana ranije.
Odstupanja od prve generisane sonde su minimalna, dogovor je postignut, Rajac.
Dosta pilota je došlo na poletište, vetar, malo slabiji od prognoze, mokro tle
i senke oblaka rezultuju slabiju termiku.
Vlajko je poleteo prvi i majstorski se izvadio
sa sletišta. Radiii! Krećem u drugoj grupi i lagano skuplajm visinu za prelazak
na Baški Rajac. Društvo mi prave, Vlajko, Marko Spirala i Uroš, veoma brzo
pridružuju se Đole, Miki, Mlađa, Acao, Boris, bojim se da nisam video i
pobrojao sve, oprostite.
Sa 1500+ Vlajko povlači veću grupu napred ka Pranjanima. Šomi je odavno odleteo
put Takova, Vaso je samostalno krenuo ka Čačku. Visina termike nije baš
izdašna, termali u zaleđu Rajca slabi, posle dosta muke Vlajko i ja se spasimo
sletanja u Pranjane a Uroš dolazi kod nas sa solidnim komforom u visini. Malo
prema Čačku nađosmo najbolji termal, čujem Uroša i Vlajka kako vrište. Vlajko
je pod Bazom i kida ka Čačku, Uroš i ja pratimo. Nismo baš upali u dobru fazu,
Uroš zastaje, prikuplja visinu, Vlajko odustaje od grada i seče ka Jelici bliže
Ovčaru, ja produžim do fabrike Sloboda i tu sa mukom dobijam na visini. Vidim
da su Vlajko i Uroš u Boljoj poziciji. Pokušam napad na Jelicu i kod Stjenika
očekujem izuvanje, ali ništa, sada sam u
problemu i grebenam sve što može da ostanem u igri. Vlajko sa odličnom visinom
prelazi preko mene i nastavllja ka Kraljevu, sleteo je na Ružića Brdo malo pre
grada. Ubrzo biram sletište u selu Lipnica. Uroš je sa boljom visinom, severno
do Stjenika pronašao lepo podizanje i
preleteo dosta dalje do mesta Lazac.
Kako ja vidim, broj letača koji su aktivni u danima sa dobrim gradijentom,
veoma je porastao. Iznad Srbije se zahuktava.
Meni je bilo jako prijatno od Bjelašnice do Rajca.
Želim vam odlične i duge letove sa srećnim sletanjima.
Gugi
