Golija vidjena iza kokpita pobednika sport klase

                Evo i da ja napišem par reči vezano za takmičenje u Novom Pazaru. 

                Sa mojim Berkutovcima smo već napravili planove za ovu sezonu. Dogovor je da idemo na sva takmičenja. Svake godine iščekivanje letačke sezone nam sve teže pada i nestrpljivi smo da ona počne. 

                Smeštaj je rezervisan, kotizacija je uplaćena sad samo da kažu kad da se krene. Pratimo obaveštenja na mailing list i pošto se petak otkazuje pravimo plan da tada krenemo, lagano. 

                Osvanula je i subota, takmičarski dan. Svi su već pristigli. Smeha ne manjka i svi su dobro raspoloženi i naoštreni. 😊 Plan je da se ide na start Hodževo. Voziće nas džipovima. Naša ekipa dobija najluđeg vozača. Spreman je da nam pokaže kako njegovo vozilo može i prečicom kroz šumu van puta. Fino nas je provozao i pošteno razmrdao.       

               Na startu do 2m/s vetra. Odmah krećem sa pripremom za letenje. Ta navika mi je ostala od takmičenja u  Kruševu 2016. godine. Bez žurbe sve pripremim i podesim i onda čekam zadatak. Pošto je najavljen jači vetar podešavam težinu na max. Kako vreme odmiče vetar na startu je sve jači. Zadatak je postavljen i sada čekamo vreme poletanja, odnosno da vetar oslabi. Prognoza govori da bi to moglo da bude u 14h, ali od toga nije bilo ništa. Udari su bili prejaki. Vlajko poleće da proveri kako je u vazduhu. Enzo solidno probija, ali mi sa slabijim krilima ne bi išli unapred. Vlajko je ubio sat vremena u vazduhu i sleće na start. Ipak nije bilo za bezbedno letenje i trku. Odlučuje se da se vraćamo u hotel. Ipak je sutra u najavi dobro letenje pa da se ne kvari sa nekim pokušajima da se na silu poleće. Večera pa krevet. Sutra se leti. 😉

                Nedelja. Sunčano. Bez daška vetra. U 9h se kreće na start Golija. Samo iz priča znam da Golija nije baš pitoma za letenje, a pogotovo ne u proleće.   Ali kako bude svima biće i meni tako da ne pridajem tome neki poseban značaj. 

               Start je odličan, prostran. Vetar, čelo. Odmah krećem sa pripremama za letenje jer kako su najavili neće se puno čekati. Oblaci iznad starta već počinju da se pune. Biće veselo. Gugi svima savetuje da dobro zavežu pertle. 😉

                Zadatak je postavljen, 74,4km. Dve tačke na Goliji, levo-desno pa onda na Jadovnik, pa nazad na Goliju i u cilj prema Novom Pazaru. Dudić nam daje par saveta kako da se najbolje odradi zadatak. Takve stvari su meni uvek korisne, a pošto je on ovde lokalac prihvatam njegove savete. Ipak sam prvi put ovde. Prvi poleće Marko Spirala i odmah kreće sa penjanjem.Vidi se da radi dobro. U početku se poleće malo ređe. Taktizira se. Prvi piloti, su već u bazi. Ja se spremam da poletim. Pola sata pre početka trke. Po viđenom stanju smatram da će mi to biti dovoljno da se pozicioniram dobro. Obukao sam sve sto sam poneo, a već po dolasku sam zažalio što sam aktivni veš ostavio u hotelu. Prognoza kaže -15 na 3000m. Srećom poneo sam duple rukavice. 

               I kreće. Vidim Dragodina i Mićka da poleću. U tom trenutku postavljam krilo i za desetak sekundi i ja  sam u vazduhu. U ta dva minuta poletelo nas je dvadesetak. Prednost velikog starta. Stub je odmah ispred i bez greške ulećem u njega. I odmah kreće igranka. Bukvalno me je uveo u njega bez dodavanja komande. Vario vrišti, ali ne gledam brojke. Samo slušam zvuk i trudim se da održim krilo. Penje odlično i za manje od 10 minuta sam u bazi. Plan je bio da kada izvrtim do baze navučem one druge rukavice ali ispostavilo se da sam zakasnio sa tim. Ruke su mi se već smrzle. Izlazim napred u mirniji deo da navučem rukavice i da se opet vratim nazad. Taman će to biti vreme otvaranja startnog cilindra. Vraćam se pod oblak, popravljam još malo i krećem. Startni cilindar, pa prva tačka. Dosta je turbulentno i velika je razlika između dizanja i nispona, ali Chili je iznad glave i sluša. Overavam drugu tačku i krećem prema Jadovniku. Prva grupa je već odjurila. Mi iz sport klase smo se nekako grupisali i nastavljamo zajedno. Ostao sam na grebenu i to je bila dobra odluka. Lako se napredovalo. Ruke su mi bile oduzete od hladnoće i to mi je baš bio problem. Prošlo je tek pola sata, a ima još da se leti. Nastavljamo dalje preko Trnave. Samnom su Božidar Marunić i Vaso Radenković. Desno od nas je jedna grupa koja ide direktno na Rašku. Tu je visina već počela da se topi i počeo sam da razmišljam da i ja okrenem na Rašku. Dudić reče da antene iznad grada uvek dobro rade. Vidim da se dosta njih uputilo tamo. Nastavljam još malo ovom putanjom i primećujem da Božidar odlazi dosta levo od idealne putanje. Za koji sekund i ja primćujem izmaglicu koju je i on video. Oblak nam je otkrio stub. I to dobar. Dobro penje i dok sam ja došao imao je već dobru visinu. Odlučujem da ovo dizanje iskoristim do baze jer je dosta pilota nisko kod Raške. Izgleda da antene baš ne rade tako dobro. Boža ubrzo napušta stub i kreće ka Jadovniku. Ja ostajem još. Kada je popustilo krećem i ja. Nikog nema ispred mene. Dobro me drži do okretne tačke Jadovnik, ali zato u povratku kreće dosta da me spušta. Opet su mi u glavi te antene pa razmišljam da pokušam da se popravim tamo. Od one grupe koja je išla direktno na Rašku nema više nikoga u vazduhu. Grešku sam napravio što u povratku nisam išao istom putanjom koja me je držala pre tačke. Ali sad nema nazad. Prelazim Rašku pa ako ne uhvatim ništa iznad onih antena u samom gradu preći ću na kamenolom. Te antene su me izvukle prošle godine na zadnjoj trci sa Kopa. Već sam super nisko i prvi put od starta razmišljam o mestu za sletanje. Na stanici čujem Božidara kako javlja nekome svoju lokaciju sletanja. Znači ni on nije uspeo da se izvuče. Ali još nije gotovo. Moje staro mesto spašavanja radi.  Ulazim u lagano dizanje, ali u desnom krugu. Od starta vrtim samo levi i sada mi ovaj desni uopšte nije legao. Posle u statistici sam video da sam 98% trke vrteo u levo. Treba da se izvučem, a mašim stub. Posle 3 kruga vidim da ću ispastasti skroz i odlučujem da promenim krug. Nisko sam, a slabo diže, a ja menjam krug. Ludost koja se isplatila. Bolje sam se ucentrirao odmah i počinjem da popravljam visinu. Posle dobijenih 300m primećujem jednu Deltu više u brdima. To je Slaviša Lazarević iz BIH. Zavukao se tamo i našao dobar termal. Odlazim do njega i zajedno penjemo. Ali termal počinje da slabi i on prvi kreće dalje. Još više u brdo. Uvukao se skroz u jedan usek i tu pronalazi dobro dizanje. Naravno i ja sam odmah tu. Odlično diže i vidim da ću sa ovim izaći visoko. Slaviša napušta stub i napada dalje. Dan je već odmakao i ne bi trebalo puno biti na jednom mestu, ali ipak ostajem do kraja u ovom stubu. Izlazim na 2800. Ići ću više dolinom mada oblaci iznad Golije govore da tamo dobro radi. U početku me je dobro držalo, a onda je krenuo nispon. I nije me više puštao. To je to. Loš odabir putanje, a popravnog nema. Pustiću se prema zadnjoj okretnoj tački pa koliko stignem. Prilazim podnožju Golije i tada vidim Slavišu kako nisko izlazi iz neke uvale i sleće na livadicu pola brda. Ja još imam visine i nastavljam dalje. Pokušavam uhvatiti još nešto u nadi da se možda i popravim. Ali od toga nema ništa. Odlazim dublje u dolinu. Od okretne tačke sam samo 2km. Primećujem da je vetar jači i da ne treba više da se zavlačim. Slećem na vrh jednog grebena, skoro u mestu.  Zadovoljan sam svojim letom i lagano se pakujem. 3km imam do glavnog puta pešice. Imao sam isto bodova kao i Slaviša, ali 1km više što mi donosi prvo mesto u sport klasi.

Sve u svemu top dan, odlično takmičenje i još bolje druženje. 

Pozdrav

Ninko Kljukovnica

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

sixteen − three =