Posle više sasvim opravdanih odlaganja takmičenja organizator je doneo odluku da se takmičenje održi pa je krajem predhodne nedelje i tokom vikenda održan je tradicionalni Vršac open.
Moje mišljenje je da takmičenja treba odlagati ukoliko meteo uslovi nisu dobri pa ko može doći doći će.
Ima tu i drugačijih mišljenja ali ako pravimo takmičenja u terminima kada se jasno vidi da nije dobra prognoza onda dobijamo nezadovoljne pilote koji će se sve redje pojavljivati na takmičenjima.
Tako je kako je, zavisimo od vremena a svi smo svedoci da je svaka naredna godina sve ekstremnija i ko zna šta nas čeka u bližoj budućnosti.
Ovo je ujedno bilo i poslednje kolo XC Lige pa su na kraju proglašeni pobedinci u svim kategorijama lige.
Imali smo severni vetar svih dana takmičenja ali malo veće jačine po prognozi.
Prvi dan je definitivno bio prejak vetar pa smo dan iskoristili za slobodne aktivnosti, bazen itd. Prejak vetar je duvao do u noć.
Drugi dan je imao jači razvoj po prognozi ali slabiji vetar. Zadatak od 80+ km je napravljen fenomenalno i imali smo odličnu trku. Čestitam Željku i Kaktusu na tome! Leteli smo preko table ka Grebencu, pa ka Dunavu, onda preko Deliblatske peščare, Bavaništa i sa ciljem u Malom Bavaništu. Bilo je jako zanimljivo sa periodima kada odlično radi termika, sa periodima kada ne radi, kumulostradama koje rade i koje ne rade 🙂
Na kraju sam došao do cilja sa 1000 metara visine i jedva sleteo jer je taj deo izuzetno dobro radio.
Na povratku iz cilja je bilo i kiše jer je nebo zatvorilo na potezu od Vršca do Dunava, mi smo taj deo proleteli 2h ranije bez prejakog razvoja.
To veče je bila organizovana žurka uz klopu i piće.
Treći dan na startu ponovo pojačava vetar preko granice i brzo se donosi odluka da se zadatak otkaže. Ko je želeo imao je organizovan prevoz do Bele Crkve gde smo se malo osvežili.
Oko 15h30 vetar je tamo malo oslabio pa sam bio znatiželjan i proverio podatke sa stanice.
Bilo je moguće letenje i verovatno neki malo kraći zadatak ali ko bi to pogodio jer prvog dana nije utanjio uopšte.
Četvrtog dana prognoza nije bila najbolja sa nekim jakim severoistočnim vetrom.
Medjutim, na startu nas dočekuju fini uslovi sa ne prejakim severnim vetrom.
Postavlja se zadatak sa ciljem u Salakovcu iza Požarevca, oko 60km.
Poletalo se od 11h ali termike nije bilo do 11h30 kada je počela fino da radi.
Ko je poleteo medju prvima imao je težak zadatak da opstane u vazduhu jer vetra nije bilo dovoljno za jedrenje a termika još nije počela. Ko nije uspeo imao je organizovan retransport.
Start trke je bio u 12h30 ali je vetar ipak pojačao oko 12h i pravio ozbiljan zanos ka Dunavu.
Ja sam pogrešno procenio jačinu i loše odabrao putanju pa dozvolio da me vetar oduva iza startnog cilindra (koji je po mom mišljenju po ovakvom vetru trebao biti kod Straže) odakle je gotovo nemoguće vratiti se. Na sletanju vetar je duvao 8-9 m/s
Sve u svemu za Vršac dva dana letenja od četiri nije malo tako da mislim da je takmičenje sasvim uspelo.