Okletac – Gornji Milanovac

Takmičenje je počelo u svakom smislu. Prvi dan u godini koji je obećavao dobre prelete je odlično iskorišćen tako da se zbirno preletelo preko 600 kilometara.
U takmičenju timova Rokeri vode sa malo preko 400 bodova dok im Sujetni dišu za vratom sa nepunih 20 bodova zaostatka a ni Fanatici nisu daleko.
Solo konkurencija je takodje veoma zanimljiva gde Djordje Bulajić vodi sa 202 boda, Predrag Dudić ostvario par bodova manje dok je na trećem mestu Vladimir Bačanin sa 166 bodova.

Naša najava preleta je urodila plodom pa je i kombinovana Valjevsko-Beogradska ekipa rešila da ne propusti priliku i otišla na Okletac.
Evo izveštaja sa najdužeg preleta odatle koji je delo trenutno vodećeg na našem takmičenju Djordja Bulajića!

“Juče se uputilo nas šest na Okletac. Ekipa je bila sledeća: Mladja, Rodja, Ćeha, Kaktus, Boris i ja. Vreme je naizgled bilo savršeno za neki prelet i već smo se šalili dokle će ko da stigne. Složili smo se da velika očekivanja mogu da razočaraju. Na nebu iznad starta počeli su da se formiraju lepi oblaci. Da napomenem sa zapadne strane ka Bosni u daljini su počeli da se formiraju Cirusi koji su prilično brzo prilazili ka nama. To je bio prvi pokazatelj da po visini duva vetar više sa zapada nego jugo-zapada. Nismo puno oklevali, ja sam se spremio i poleteo prvi. U prvom momentu letim u jako slabim uslovima vetra i termike tako da se jedva održavam na padini. Nakon nekih 15 minuta poleteli su i ostali. Situacija je bila takva da smo gotovo svi izgubili visinu i jedva se održavali u vazduhu. U jednom momentu sam zaokružio stub koji me polako ali sigurno izneo do 1800m visine ali daleko iza padine. Obzirom na visinu terena to nije dovoljno za polazak ka Valjevu. Išao sam na sve ili ništa. Odluka je pala da se što pre prebacim na planinu Povlen koja je u istočnom pravcu. Da napomenem da odavno postoji ideja da se pokuša prelet od Okletca ka Divčibarima preko Povlena. U putu ka Povlenu gubim dosta visine tako da sam se gotovo izjednačio sa visinom vrhova. Prilaskom Povlenu počinje prvi pravi termal, konačno! Odluka je pala da se držim istočnog pravca i da pokušam davno napravljenu rutu ka Divčibarima. Obzirom na to da su mi u tom delu visine bile preko 2000mnv ispostavilo se tačno i da je na njima vetar bio zapadni tako da sam imao savršen vetar u ledja u pravcu Divčibara. U toj zoni sam postigao i svoj visinski rekord 3400mnv ali detaljnije o tome malo kasnije. U trenu sam došao na Divčibare sa velikom visinom. Celim putem prema Rudniku sa moje leve strane bio je formiran veliki oblačni sistem sa visokim razvojem. Leteo sam konstantno paralelno sa oblacima i popravljao visinu kad god mi je bilo potrebno. Pravac i teren su u potpunosti opravdali očekivanja, siguran termal i zagarantovan prelet. Nedugo zatim stigao sam do Rajca i sa lakoćom nastavio do Gornjeg Milanovca. Moram da napomenem da sam veoma tanko bio obučen i da je hladnoća uzela svoj danak. Morao sam da odustanem od daljeg letenja iako mi je Rudnik bio na dohvat ruke i da sam njega prebacio možda bih dohvatio do Kragujevca koji sam inače jasno video:). Jedva sam se spustio kad Milanovca, krilo nije htelo dole!!!

Da biliže opišem moj doživljaj sa visine od 3400mnv. Nalazio sam se na pola puta od Povlena ka Divčibarima. Visina mi je u tom momentu bila oko 1900m sa blagim opadanjem. Išao sam pravo da se što pre podvučem pod jedan oblak ispred mene kako bih poravio visinu. Senka oblaka se jasno ocrtavala na zemlji tako da mi je ostavila dojam o veličini oblaka. Očekivano počinjem da vrtim stub sa solidnom brzinom penjanja oko 2 – 3 m/ s. Negde na oko 2200mnv dolazim do samog ulaska u oblak ali sa konstantnim energičnim liftom. Moja odluka je bila da se tu zadržim i pokušam da dobijem što vecu visinu obzirom na to da taj oblak nije na senci izgledao širok i računao sam na to da će mu kraj biti negde na oko 2500 do 2600mnv. Kada sam dostigao visinu od 2500 brzina penjanja je bila od 4,5m/s do 5,5m/s tako da je lift drastično bio jači. Sebi ne znam da objasnim zašto ali sam odlučio da i dalje ostanem u zoni podizanja. Nedugo zatim negde na oko 3200 metara počinje da mi se formira sloj leda po celoj opremi i kanapima i bivao je sve deblji! Hladnoća je postajala sve nepodnošljivija. Morao sam što pre van. Okrenuo sam se u pravcu istoka i krenuo pravolonijski da što pre izadjem iz oblaka. Na tom potezu kretanja ka istoku dobio sam jos oko 200m visine. Moram da kažem da sam bio svestan da je razvoj bio ozbiljan i da sam svesno prihvatio da ostanem u zoni podizanja ali činjenica da sam se pravolinijski kretao 70km/h i da sam pritom dobio jos 200m jasno mi je dalo do znanja da sam u ozbiljnom i preozbiljnom razvoju oblačnosti. Nisam se predao panici ni jedan sekund. Ali sam imao pristojnu dozu bojaznosti jer znam dokle to može da ide. Hrabrost mi je ulivala brzina kretanja ka izlasku iz oblaka. Nedugo zatim počinje turbulencija i jak nispon od preko 4m/s. Izlazak iz oblaka me jako obradovao a prizor je neponovljiv!. Mesto na kojem sam izašao zaustavlja dah ali bukvalno. Našao sam se u uskom prolazu, čistini izmedju mog oblaka i još jednog džinovskog koji je bio oko 300m od mene i čiji vrh nism mogao da vidim! Leteo sam ravno tom čistinom ili kanalom samo da što pre ugledam svetlost sunca . Ispod se videla samo zemlja i dva zida od oblaka sa moje leve i desne strane. Nakon 2 ili 3 minuta bukvalno iza same krivine od prolaza, otvara mi se sa desne strane pogled kakav je teško opisati. Prvo što sam ugledao desno bio je Tornik kao na dlanu, malo levo video sam Požegu zatim Ovčar i Čacak. Samo da kažem najdivniji detalj tog mometna su bili rasuti oblaci po celoj zapadnoj i srednjoj Srbiji ali na oko 1500m ispod mene! Nakon drame da što pre pobegnem iz mraka i leda desila se ova slika koju neću nikada zaboraviti. Ovakve stvari ne treba raditi, to znam dobro. I verovatno više i neću. Nije mi bio prvi put da ostanem ovako u oblaku. Ali izgled moze da prevari i da začas upadneš u nevolju. Nemojte me osudjivati zbog ovoga jer znam da to nije po pravilu ali sam jos ovaj put to želeo svesno da uradim. Opomenu sam dobio sa ovom situacijom ali se srećom sve dobro završilo. Nikom ne preporučujem da vrti kroz oblak još 1500m!!!! Bežite odatle što pre!”

























Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

3 + eighteen =