Prelet Rajac-Bogutovac

Odavno se priča o tom ponedeljku i dobroj sondi. Ja kao školarac sam u prednosti u odnosu na ostale. Dao sam krv pa imam 3 slobodna dana koje čuvam baš za ovakve prilike. Budim Pera i tražimo vozača. Bogdan ima obaveze na poslu pa preskače letenje i hejtuje nas što idemo na Rajac. Uvek se desi da je loš dan kada mi dodjemo… Niko neće da ide sa nama, svi su nešto zauzeti pa tako Pero i ja idemo na goru varijantu (neko će da ga zaštali i da vrati kola). Pakujemo opremu u kola i slučajno nailazi komšinica Vesna i meni odma pade na pamet da bi ona mogla da vrati kola. Vesna rado pristaje. U fulu smo!

Zove Gugi kaze da je uspeo da nadje lufta za letenje ali nema vozača. Na kraju svi idemo jednim kolima. Stižemo na Rajac. Tu se pozdravljamo sa uobičajenom i nama dragom ekipom iz Valjeva (Bodži, Mida i Rodja). Stiže i Uroš sa čuvenom ladom. Vetar idealan.

Polecemo Uroš, Gugi, Bodži i ja. Odmah penjemo iznad starta na hiljadu metara, nije komforno i veliki je zanos pa svako ima svoju taktiku. Bodži je iz nekog razloga sleteo na start, Gugi je iskusno krenuo ka Baškom Rajcu, Uroš ostao pri padini a ja sam se odlučio da idem napred u vetar i kada nadjem stub da ga opušteno vrtim i da ne mislim o zanosu. U medjuvremenu polece Mida i uspešno vrti na 1700m (svaka čast za upornost!). Našao sam stub, četvorka, idemo!

Vrlo brzo penjem do 1900m. Dok vrtim psujem Pera sto ne poleće, vidim samo njegovo krilo rašireno. Ispostavilo se da je bio prejak vetar i da je zbog toga čekao. Krenuo sam ka jugu. Uz put sve se nisko vadim po osunčanim oranicama, svaki stub po 6m i do 1200m, jako turbulentno. Uz put vidjam Midu i on se muči. I tako se dovučem nekako do ispred Čačka i udjem u milinu od stuba. Od 700m do 2300m milina. Lako se nabacujem na Jelicu i vidim po dimu da je skroz zapad. Odlučio sam da krenem ka Stolovima pa dokle dodjem. U Roćevićima curim. Snimim da su kumulusi južno od jelice pa tako i ja odlazim u dolinu. Nisko hvatam dobar stub do 1600m. Milujem ga i sa njim se lagano kroz onu vukojebinu nabacujem na Troglav. Toooo! Domaće.

Uz Troglav vrtim i idem ka Bogutovcu. Dolazim iznad Klika (letilište u Bogutovcu) tu vrtim mnogo turbulentnu nulu i razmišljam o Čikeru ali je vetar bas pojačao i kasno je. Slećem u Bogutovac. Ubrzo čujem da su Gugi i Aco u pekari kod Žareta, Uroš iza Arilja, Pero u Takovu i ostali piloti na startu. Svi su istraumirani od turbulencije, Pero je na kraju  upao u negativu. Prethodni dan sam sleteo kući, u vetar napravio 27 km. (Stolovi najlepši). Pero i Bogdan pravili trouglove po Stolovima. Krenuli smo da letimo to je bitno. Konačno je pevaljka sa Ibarske magistrale zapevala 🙂

Nije neka kilometraža al ja volim kad čitam tudje izveštaje pa da i ja nešto priložim.

Poz, Djole

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

1 × four =