Извештај са такмичења Меморијални куп ”Александар Саша Лепир” 2021

 

Након свих летачких незгода које сам имао ове године, Вршац-опен ми је дошао као врхунска терапија, зато сам са пуно жеље гледао на наредна такмичења.

На Светском купу на Копаонику летео сам као сондажни пилот и неоптерећен такмичењем се лагано враћао у летачку форму. Наравно, тако са стране сам боље пратио напредак српских пилота. Жарко сам желео да летим и такмичим на ДП у Нишу. Државно је посебна инспирација за мене, нишки терен обожавам. Организација, смештај, друштво, време врхунско, како се само пожелети може. Први такмичарски задатак сам летео врло добро, споро, али ефикасно и са уживањем. Не, не, неће моћи, другог такмичарског дана ујутро, због јаких болова у стомаку (камен у бубрегу), приморан сам да напустим такмичење и кренем за Краљево на дијагностику и лечење. Велику захвалност дугујем Брацу за вожњу до куће (одустао је од трке за Пирот) и Шомију за позајмљен ауто. Десан на Дрвар, нисам могао да посетим, због једног заказаног прегледа и због страха да опет не крене камичак… далеко је а болови су несносни. Долази термин за такмичење у Краљеву, домаћи терен, пипреме теку одлично, ваљда ћу моћи да летим?… Дан пре такмичења сазнајем да ће термин специјалистичког прегледа за моју мајку, бити у петак 20.08. у 10.00. То значи да ни ово такмичење нећу моћи да испратим у потпуности L . Уз велико мајчино разумевање, подршку супруге и млађе ћерке, успем да се организујем и пођем на полетиште у заказано време. Организација такмичења је на време поверена Бобану Ђуровићу из ПК Еол. Уз праву подршку ВСС читај Жељка Овуке, и свих чланова клуба, он је по мојој оцени озбиљно и темељито одрадио све елементе. Не треба да напомињем да је оцена субјективна и да сам делимично и укључен у организацију.

Технички детаљи такмичења:

1. Назив такмичења: Меморијални куп ”Александар Саша Лепир” 2021.

2. Дисциплина: Прелет

3. Ранг такмичења: Отворено међународно ФАИ 2 / објављено у календару ФАИ/, лига Србије

4. Организатор: Параглајдинг клуб ”Еол” Краљево

5. Локација: Краљево

6. Време одржавања: 20.08. , 21.08. и 22.08.2021. године.

7. Ваздушни прстор: Резервисан ваздушни простор је објављен у НОТАМ-у за наведене дане са 5 Маршрута

8. Одговорна лица:

8.1. Директор такмичења – Бобан Ђуровић

8.2. Организатор полетишта и координатор са АКЛ Краљево – Славко Лазаревић

8.3. Организатор транспорта – Јелена Крачун

8.4. Организатор циља – Бранко Узур

8.5. Координатор са ДЦВ и СМАТСА – Бенбела Ашими

8.6. Метеоролошке информације – Марко Раденковић

9. Информације о такмичењу: Информације о такмичењу су биле благовремено доступне преко интернет странице 2021 Memorial cup “Aleksandar Sasa Lepir” (airtribune.com).

10. Отварање такмичења: Отварање такмичења је извршио Живорад Глишовић из ПК Еол, на полетишту Глишовске ливаде.

11. Такмичарски терен: За такмичење су коришћена полетишта Глишовске ливаде на Столовима 1170м надморске висине и полетиште Рајац на Рајцу 660м надморске висине. За случај јужног ветра у резеви је било полетиште Чајетинска Чесма на Копаонику. Циљеви су били виртуелни цилиндри са полупречником 1000м и 400м у Матарушкој Бањи и Краљеву, слетишта су биле довољно простране равне ливаде. На располагању је било још неколико циљних простора, које комисија за задатке није активирала.

12. Метеоролошки услови: Метеоролошка ситуација је била веома повољна за одвијање такмичења у прелету, углавном ведро са мањим процентом кумулусне облачности. Такмичари су добијали свакодневно метео извештај који је припремао пилот параглајдера Марко Раденковић.

13. Комисија за задатке: Предраг Дудић, Марко Милутиновић, Марко Раденковић и Ђорђе Лазаревић

14. Комисија за безбедност: Владимир Бачанин и Срђан Ристановић

15. Одвијање такмичења:

15.1) Такмичарска листа, 29 такмичара од 31 потврђеног Pilots | 2021 Memorial cup “Aleksandar Sasa Lepir” (airtribune.com)

15.2) Број такмичарских серија- 3 валидна такмичарска задатка за такмичење и лигу

15.3) Први задатак је реализован са полетишта Глишовске Ливаде са планине Столови до циља у Матарушкој Бањи.

15.4) Други задатак је реализован са полетишта Рајац до циља у Матарушкој Бањи.

15.5) Трећи задатак је реализован са полетишта Глишовске Ливаде до циља на спортском аеродрому Бреге у Краљеву.

16. Штаб такмичења: Штаб такмичења је био формиран у хотелу Техноград на периферији Краљева где је организован и смештај за такмичаре и службена лица.

17. Превоз: Превоз је био организован са три комби возила, камион и пинцгауер за превоз опреме, три теренска камиона жандармерије од села Каменица до полетишта Глишовске ливаде. Ритам превоза је био добро усклађен са дневним распоредом и ритмом трка. Примедба пилота: неудобна вожња у ТАМ-110.

18. Регистрација такмичара: Пријављивање такмичара је обављено по плану према локалним правилима пре отварања такмичења у штабу такмичења. Примедба: регистрациони формулар је био на енглеском језику.

19. Летачки додатак: Сви такмичари и службена лица су добили ланч пакете за сваки такмичарски дан на полетишту. На старту и циљу је било довољно флаширане пијаће воде, вода за балст је индивидуално ношена.

20. Безбедност на такмичењу: Такмичење је било организовано уз поштвање свих безбедносних аспеката. Забележена су два случаја угрожавања безбедности такмичара: 20.1) Други такмичарски дан, у близини полетишта Рајац, приликом једрења пре отварања стартног цилиндра, активиран је резервни падобран због масивног асиметричног колапса, 20.2) Истог дана, у истом рејону, други пилот је имао сличан колапс, успешно је санирао параглајдер и упутио се на слетање по отвореном стартном цилиндру, због делимично покиданих командних канапа.

21. Медицинско обезбеђење: На такмичењу је све време било теренско возило Српског Спасилачког Тима, хитна медицинска екипа здравственог центра Студеница из Краљева је била у приправности. У току такмичења није било потрбе за интервенцијом лекара и позивом санитетског возила.

22. Радио везе: Коришћена је УКТ радио веза са већином такмичара уз помоћ устаљене опреме, са манентном везом на сигурносној фрекфенцији 146.675 мегахерца.

23. Реквизити: Организатор је за време такмичења полетиште опремио, таблом за задатак (само на енглеском језику), великом картом терена са окретним тачкама, ветроказом, вагом, анемометром, ”трекерима” , док је на циљном простору је био ветроказ.

24. Обрада резултата: Обраду резултата је радио Данијел Димов из Бугарске, на бази записа путања са ”трекера”. У случају да записи нису били коректни, пилоти су индивидуално, слали исте путем електронске поште.

25. Друштвене активности: Организатор је обезбедио, након завршетка другог такмичарских задатка, вешерње дружење у иБАР-у.

26. Смештај такмичара и особља: За такмичара и службена лица био је организован смештај у хотелу Техноград.

27. Проглашење победника и затварање такмичења: Након истеклог рока за притужбе и жалбе, 22.08. у 20.00 извршено је проглашење победника на такмичењу, као и у лиги Србије за 2021. годину. Проглашење победника је извршено у штабу такмичења (хотел Техноград) у веома пријатној атмосфери.

28. Завршна оцена: Обзиром да су испуњене све норме безбедног и фер такмичења, у сва три такмичарска дана, са веома креативним маршрутама, организатор је заслужио одличну оцену. Не устручавам се да кажем да је било ситних пропуста: фајл са превеликим бројем окретних тачака, који неки инструменти нису могли да прихвате, слаба медијска покривеност и пријавни лист одштампан само на енглеском језику.

Табела резервисаних рута
Полетиште Глишовске ливаде (фото Жико)
Слетиште Матарушка Бања (фото Гуги)

Такмичарски задаци из мог седишта (видокруга): Први задатак Трка до циља 52,7км у зиг зак облику

Пре полетања на Глишовским ливадама, сазнајем да мајка мора да буде смештена у болницу током дана. Већ сам најавио организатору да ћу прекинути трку и слетети кући. Пар минута пре полетања, добијам инфо од супруге да не журим, јер мајка хоће да буде што дуже код куће и да одлазак одлажемо за 18 сати тог дана. Полетео сам међу првим такмичарима и лагано нашао термику која ме је одвела у већу групу ближе врху Усовица. Метео је баш онакав како је Спиралица најавио. Пар фотки у гужви, одушевљен сам са присуством младих такмичара са ЕН-Б и ЕН-Ц крилима, бравоо!

Део стртне гужве (фото: Гуги)

Крећемо ка стартном цилиндру и првој тачки ту негде око Орловца. Напред испред мене је неколико крила, нисам баш брз. Враћамо на северозапад ка Богутовцу и то иде веома фино, али сада има доста пилота који су испред мене. Брзо се лети, нема шта. Са Васом Раденковићем сам правио детаљнију тактику за овај задатак, по плану, свесно идем на превој између Ћаве и Црног врха, Пешић је ту поред мене и неки метар напред, Жеки је мало лево (северније) од нас, група брзих пилота (Кактус, Влајко, Ристановић, Кесић..) је знатно напред и десно (јужније). Група налази термику али их она враћа уз долину Рибнице ка југу. Важан податак за мене. Настављам преко превоја са Пешићем, налазимо слабу али корисну термику. Вртим сваки метар тј. дециметар. Пешић наставља напред. Остајем ту и добијам на висини и времену. То ми даје комфор да кренем ка окретној тачки са знатно бољом висином него Пешић. Успем да је оверим и на планирању крећем преко Западне Мораве ка југоисточним падинама Котленика. Пролазим поред куће. На срећу висина је добра да покушам са центрирањем слабијих стубова. Улазим дубље у планински део и пењање се побољшава. Задовољан сам што нисам исцурио, центрирам стубове и сећам се својих једриличарских дана.. Одужило се то моје медитирање, нема нигде ни једног крила, тј. ја их не видим. Крећем ка тачки, оверавам је и враћам у предео где ради добра термика. Охоо, група младих и брзих тркача хрли ка тачки, брзина им је веома завидна. На солидној висини сам, размишљам имам форе да напењем па у циљ пре њих. Грешим у процени, екипа предвођена Влајком и Риком не стаје, иде напред ка циљу свом жестином. Крећем и ја, са 100% убрзања и тако до циља у Матарушкој Бањи. Видим да Рика и Влајко оверавају брзински цилиндар пре мене. Не жалим, ионако сам био на крај срца да уопште нећу летети, кад ја у циљу са најбржима. Велик број пилота је за кратко време у циљу, задовољно се пакује опрема и весело прича. Банџи је донео освежење, мало чекамо на Зокија са комбијем и правац у штаб. Тамо сазнајем да мој и Рикин запис путање нису у реду па дајем инструмент на проверу. Код мене је ОК, Рика је заборавио да пребаци инструмент на елипсоид и остао је без већег броја бодова. Није незадовољан, каже дообро је летео. Влајко је победник дана.

Task 1 – 52.7 km – Race to goal results | 2021 Memorial cup “Aleksandar Sasa Lepir” | Airtribune

Други задатак

Трка до циља 75,9км

Организациони тим је изабрао Рајац за полетиште, Матарушку Бању за циљ. Опаа, први такмичарски задатак са Рајца, баш лепо. Бобан и његов организациони тим не прича о идејама, он их реализује. Драго ми је због тога јер овај терен је открио давних година члан Пк Еол пилот хеликоптера Злаја. Реално, већ две године прижељкујемо Ваљево опен и ништа, ево прилике да се Рајац докаже у такмичарском светлу. Признајем, мало ме бринуло да не исцуримо масовније на полетању, али на срећу имало је довољно термике и било је јаако занимљиво, вртело се уско и прецизно. Термика мало немирнија, кумулуса на све стране.

Полетиште Рајац, такмичарски састанак (фото Весели)

Шта рећи, опет је код мене нека негативна енергија, прво сам у вечерњим сатима претходног дана био око 4 добра сата у болници. Друго, пре полетања на задатак, из болнице су ми јавили да треба неки лек за мајку да се купи и достави. Зовем Бенбелу и молим да ми то заврши. Рекао је да не бринем, тако је и било. Полећем у првој групи, одмах сам напао Провалију са Влајком, Риком, Кактусом и Спиралом. Спирала је у знак подршке брату Васу, полетео пре свих и маркирао нам термику. Добро идемо, мало је искидано али Боже мој, то је на тањиру.

Први термал(фото @agellai)

Најбоље пењање је у конвергентном слоју на јужним падинам Рајца. Гужва расте, али мало северније од нас. Сада сви одлазе на север, видим да Ђоле и Жељко дообро пењу источније од мене, тврдоглаво остајем ту на грбену и јужним падинама самог врха Рајац са нешто око 300м источно од стартног цилиндра. Чувам фину висину , али крајичком ока видим да неко са две резерве пада неких 2,5 км западно од геграфског врха Рајац. На радио вези се чује Павле. Пратим негов десант и приземљење на шумарак. Добро је, није се повредио. Наводим радио везом спасилачки тим до њега, у томе сам изгубио мало висине и сада крећем ка Жељку и Ђолету. Нисам продуктиван. Стиже већа група са севера Кеске, Рика, Кактус, Ристановић. Ма сви су са бољом висином. Време је, креће трка. Гас према Башком Рајцу, Влајко доста напред, Жељко такође. Кактус мало иза, али ме евидентно стиже и престиже. Проверавам да ли сам нагазио 100%, ма јесам и више, није пријатно, али шта је ту је. Знам да на Башком Рајцу мора да ради. Рика не застаје враћа назад, губим га из вида. Покушавам да центрирам стуб, слабо ми иде. Сви око и изнад мене, пењу као луди само ја нешто слабо, померим се ка Кесићу, он одлази ја остајем, Померим ка Ристановићу и Слобу таксију, не иде и они одлазе горе. Жеки и Влајко у стратосфери за мој појам. Ту сам скаппирао да неће ићи лако, нешто нисам свој, не умем да одаберем позицију и не умем да центрирам термику. Куд сви ту и ја, иако нижи крећем ка Такову уз оверу једног цилиндра. Група је ту испред мене и све више ми бежи.. Остах ја сам код Такова и почнем да вртим неку слабу термику за спас висине, кад видим да је Ђоле ту близу, са бољом позицијом. Од некуда се створи и Рика, нижи али граби напред. Покушах да извртим нешто боље испод Ђолета, ма не иде… Сада више не видим ни једно једино крило око себе, на такмичењу то је језив осећај. Наставих ка Г. Милановцу али све нешто на мишиће. Кумулуса колико хоћеш, али мој ритам је у потпуној контри. Знам да треба остати више ка северу, али неке више силе ме враћају на југ, ка врху Остра и ту напокон нађем један стуб који ме подиже на 2400м. Док сам пењао видех Ђолета како испод базе језди ка окретној тачки између Книћког језера и Котленика. У траверзи напустих падине и преко благе заравну ка Котленику, све као идем ка цилиндру следеће тачке. Ниско сам и нађох неки стуб, може се на горе. Одједанпута видим плаво бели Ензо иде ка мени из правца севера, тј. од цилиндра. Стиже Ацо Пешић право код мене, весео је, оверио тачку а ја 1,5км до цилиндра.. Мимо сваког резона, напустим стуб и кренем ка цилиндру… Наравно оверим, вратим се доста нижи и без термике, Пешић уредно висок кренуо ка циљу. Креће моје безглаво тражење термике, али нема ништа. Улазим више у планину, но нема ништа. Прелазим ка јужним падинама и убрзо цурим у село Цветке. Док пакујем крило на ливади, видим Стевића и Јовића како фино језде прам циљу. Жељко је трагичар дана, најбрже је летео али је ократио пред циљем за мало. Победник трке је Кактус.

Task 2 – 75.9 km – Race to goal results | 2021 Memorial cup “Aleksandar Sasa Lepir” | Airtribune

ПС.1. Ми који смо исцурели, Богдан, Ђоле и ја , са Банџијем чекамо да Мики одради сва могућа једрења и слети после крајњег времена трке J. Лепо човек једрииии и слеће у Адране, купимо га као правог америчког пилота па правац у штаб. ПС.2. У вечерњим сатима скоцкам канпе Спирали и Павлове резерве, да могу комфорно сутра на задатак.

Трећи задатак

Трка до циља 70км

Трећи и последњи дан, временска прогноза обећава. На полетању сам опуштенији, организатор нас је послужио бостаном пре полетања, пријало ми је, каменчић мирује J . Полетех опет међу првима и вртим леви круг као суманут, поправљам на североисток и опет вртим лево. Неко је преко станице питао који се круг врти пре цилиндра, одговор је десни. Јаоој ја сам баш деконцентрисан, целу групу сам навео на контра смер. Пребацих одмах у десно и право до базе. Ех, док сам смонтирао го-про камеру на неком импровизованом носачу остах стотак метара ниже. Одлучим да идем на Чикеру и северно од њега и да ту у друштву Влајка и Пешића останем до одтварања цилиндра.

Влајко у акцији (фото Гуги)
Изнад Усовице (фото Андријана)

Крећем у трку са 22 секунде кашњења, путања није лоша. Кад смо окренули назад, пратио сам групу. Враћам куда и већина пилота гребеном Столова према Оловцу па према Врњачкој Бањи то увек иде лепо. Југозападне падине Гоча фино раде иако су претежно покривене жумом. На гребену Гоча (код Рашовке) чак и стигнем групу, али ту ме поколеба Влајкова планинска путања, па одем више јужно.. слабо ми иде. Група Кактус, Кеске, Ристановић за њима Боџи и Пешић, лепо напредују до цилиндра више долинском рутом. Оверавају и назад ка Црном Врху и селу Драгосињци где су мало заглављују. Рика и Влајко улазе у планину ка Гочу – Добре Воде, Жељко је врло мало иза мене. Крећем да вртим слабији стуб пре гребена Рашовке, поправљам ка Влајку и Рики, ипак су доста далеко и пењу брже. Смирен сам и вртим то што имам. На северу видим да су Кеске, Кактус и Пешић у ракети, пребацили су на јужне стране Црног Врха, брааво! Влајко и Рика крећу на запад ка Столовима ја остајем ту где сам био и вртим све бољи стуб. Убрзо се сви нестају из видокруга, крећем ка врху Озрен. У глави ми је да морам бити на том гребену и да је тачка на њему.. Убрзо видим да Павле долази из Правца Црног Врха, одлично имаћу друштво. Ма какви, Павле одлази високо, оверава цилиндар и креће ка Краљеву, опет сам сам. Преко рамена видим Влајка како има висину 3к на врху Столова, јужније од мене. Размишљам ако одем тамо попећу боље, али и овако сам спор па да идем контра од тачке, нећу па нек исцурим. Охоо, ево Ристановића на Озрену, па није тако лоше, имам пар такмичара око себе.

Претпоследњи крак иде преко Краљева дубоко у планину Котленик, скоро до села Губеревац и враћање у последњем краку на спортски аеродром. Ух, имам преко 2к, али кумулуси су тек иза Западне Мораве, биће тешко. Влајко са великом висином прелази све и одлази ка Котленику. Уууу, баш се брзо потроши висина и срећом пронађем стуб код Буњачког Брда. У почетку танко и тешко али поправљам и иде све боље. Ево ми радости, стиже Ристановић, са југа мало нижи стиже Павле али не хвата наш прикључак, налази нешто своје мало источније. Охоо, срећан сам што имам друштво. Рика са лепом висином одлази ка Котленику, имам жељу да га пратим али га изгубих из вида и настављам да вртим са Срђаном. Вадим камеру да то забележим и наравно док се скоцках, остах нижи.

Изнад Краљева (фото Гуги)

Крећемо ка Котленику са пристојном висином. Он граби напред ја мало западно, ту сам некад вртео термику са једрилицом (пре пар деценија 😉 ). Охоо, није лоше, набодох неку петицу и не могу да одолим, ма баци тркање изврти кртину. У то чујем да Банџи обавештава лидере о стању у циљу. Брате мили, рачунам на грубо, по мојој удаљености од циља, то ће бити 40 минута кашњења. Ма баш ме брига петица лепо цркуће направих 900м залихе за циљ. Кренух и ја за Ристановићем. Гас до даске, имам и висине ако забрљам какав колапс па додам и оних 5% котурић преко котурића. Охоо сустижем Срђана код цилиндра, не зато што идем ја брзо него је он мало скинуо гас, доста је нижи а моје цифре и даље око 800+. Брзи окрет на цилиндру и назад пут спортског аеродрома у Краљеву. Опет емоције, на тој ливади сам провео своје младалачке дане дошао сам са 15 година, у 17 сам полетео Бланика, у 18 скочио први скок са ПД-07, аууух,

сећања само навиру. Оверавам циљ са великом висином и већ имам план да одем до центра града (легални лет изнад центра Краљева) и поздравим Бенбелу који ради, па онда до болнице и тамо поздравим мајку.

Поздрав Милутину (фото Гуги)

У плану је да слетим код хотела Техноград или кући у Ратину. Обавештавам Баџија о својој намери. У приласку хотелу, набодем ниски убедљив балон са којим испењем лепу висину и правац кућа у Ратини. Слетех у своју ливаду задовољан што сам могао да се тркам са врхунском младом екипом. Јелена зове да провери јесма ли ОК, ма какви ОК, више него ОК. На првој провери резултата уочим грешку па шаљем запис утање на поновни обрачун. Убедљиво најбољи је Кактус.

Task 3 – 70.0 km – Race to goal results | 2021 Memorial cup “Aleksandar Sasa Lepir” | Airtribune

Проглашење резултата је урађено у штабу такмичења истог дана у 20 сати. Појединачно:

1. Марко Милутиновић

2. Владимир Бачанин

3. Срђан Кесић

Победници (фото Јелена)

Екипно:

1. ФлајФит Београд

2. Голија Рашка

3. Арес Београд

Екипно (фото Јелена)

Нек ми опросте победници осталих категорија, бааш сам у цајтноту. Сви ретултати су доступни на: Results | 2021 Memorial cup “Aleksandar Sasa Lepir” (airtribune.com)

Већ сам поменуо да су ме одушевила ЕН-Б крила у друштву ЦЦЦ крила на плафону термала. Јено од тих крила је летела једина дама на такмичењу Андријана Лочки, искрено честитам на храбрости и вештини летења.

Након проглашења резултата са последњег кола лиге, извршено је проглашење коначних резултата лиге Србије за 2021. То препуштам неком другом да детаљно напише извештај.

Моје генерално запажање за ову такмичарску сезону се врло мало разликује од коментара за Државно у Нишу. Бескрајно је леп осећај такмичити се у овако доброј и уједначеној конкуренцији. Прва година, како у Србији имамо скоро 10 одличних пилота који претендују на прво место. Тако да то још више чини српску параглајдинг такмичарску сцену занимљивијом. Била ми је част и задовољство да такмичарским летењем прославим јубилеј, 30 година од прво организованог српског такмичења у параглајдингу и то баш на падинама Столова. Кад само помислим да сам крајем марта умало дигао руке од параглајдинга, не бих имао ово лепо искуство, ех шта је живот. Посебно бих похвалио комисију за задатке, оодличне руте. Инспиративне, ни мало једноставне, комбинација равнице и планина, комбинација већ виђеног и новог, све у безбедном рејону и лако за организацију транспорта. Капа доле. Браво за такмичаре! Браво за организатора! Браво за комисију за задатке! Браво за Жељка и ВСС на огромној помоћи! Наставите у истом ритму и биће још боље следеће године.. Успех сваке манифестације па и овог такмичења би изостао да нису сви елементи механизма у својој функцији. Зато сам сигуран да ће српски параглајдинг напредовати у квалитету и квантитету, имате моју подршку.

Ове године је у Краљеву био јубилеј 30 година од првог параглајдинг такмичења. Нека нам Бог подари здравља па следеће године да се видимо на јубилеју 30 година од оснивања ПК Еол, добродошли.

Унапред се извињавам свима које сам ненамерно изоставио из извештаја.

Велики поздрав Гуги

П.С. Сугестија члановима ПГ Комисије ВСС, приближити се у наредној години младим и перспективним пилотима и њиховом инструктору Петру Лончару на Златибору, једним ревијалним параглајдинг такмичењем у прелету викендом.

Galerija sa viber grupe

Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: Zoran Petrović


Autor: David Ašimi


Autor: David Ašimi


Autor: David Ašimi


Autor: David Ašimi


Autor: David Ašimi


Autor: David Ašimi


Autor: David Ašimi


Autor: David Ašimi


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Boris Pavličević


Autor: Aleksandar Ilić


Autor: Aleksandar Ilić


Autor: Aleksandar Pešić


Autor: Milorad Popović


Autor: Milorad Popović


Autor: Milorad Popović


Autor: Milorad Popović


Autor: Milorad Popović


Autor: Milorad Popović


Autor: Branko Uzur


Autor: Branko Uzur


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

12 + 1 =