Кроћење мустанга (кратко али слатко)                                               

Извештај са летења у Н.Бањи 13.04.2023.    

Касно увече, 12.04. Влајко и ја погледали смо прогнозе за: Рудник, Голију, Копаоник, Оклетац и Нишку Бању. Бааш нам се лети.

Закључили смо да је највиша и најквалитетнија термика  је на Оклецу али доста је далеко, Копаоник је изузетно јак, Трнава неинспиративнa, Рудник је крцат и тешко је за ретранспорт, због мојих јутарњих обавеза и инспирације, превагнула је Нишка Бања, полетиште Криви камен. Релеј смо избацили као опцију, због веће надморске висине (јак ветар) и лошег приступног пута.

Очекивали смо оштру пролећу термику и умерен до јачи јужни ветар испод 1500м. Изнад 1500м југозападни ветар са јачањем крајем дана. Циростратуси 90 до 100% после 15 часова. Термика се гаси после 15.30. Метео припрема: Aero XC, meteoblue, windy, NOAA. Код свих апликација користили смо GFS моделе.
Јутарње обавезе су ми одузеле више времена од очекиваног. Влајко каже: ”Нема проблема, чекамо те Аца и ја па идемо”.

У Бањи нас чекају Љуба и Милош, одмах се трпамо у Влајков ауто и возимо се до северног старта, потом пешице. На старту Криви камен услови су одлични, оптимистична атмосфера. Цеки је стигао мало касније, директ на старт. Док спремамо опрему, циклуси ветра и термике се појачавају и ветар скреће на леви бок (што ми се не свиђа). Пола сата раније би било идеала… Коментаришемо да ће у ваздуху  бити ”кроћење мустанга”. Влајко предлаже, план лета, беспоговорно усвајам; Старт, Сува планина до краја гребена, онда на север ка Сврљишкој планини и назад ка Н. Бањи. Тако су летели Љуба и Конан прошле године. Оптимистично, обзиром на врло јак југ који је све време ”чело-бок” и циростратусе касније поподне. Уздамо се у могуће падинарење гребеном кад термика закаже.

Спреман сам али не полећем. Мени је први лет са овог полетишта, предност дајем искуснијем и бољем. Влајко стартује први и одмах има дообро подизање са врло малом хоризонталном брзином. Полећем скоро минут касније и користим кулоар на левој страни (јужно) од полетишта, термика је оштра, пролећна,  ветар умерено јак. План ми је да подигнем који метар више како бих комотније наставио по плану, паралелно са падином. Добро пробијамо ка југоистоку, Влајко одлично сондира.

Милош и Љубиша су кренули одмах после мене, али су се упали у неповољан циклус и држали већу удаљеност од падине тако да их  мања висина и јак ветар присиљавају да оду на место слетања у Нишкој Бањи. (Терен испод старта нема алтернативу).

Обожавам да летим са Влајком, немамо радио везу само говор тела и крила. Прилично је захтевно, термички удари су све оштрији. Крило захтева перманентно активно летење. Приметио сам да је Влајко у овом лету, испред мене, имао јако пуно клемпи и интензивно њихање. Код мене  је исто, није без клемпи. Бивши Кескетов, сада мој Ензо 2, се рита али и слуша моје команде. Добро је да сам неколико килограма преко горње тежине ☺.  Нисмо се много пењали, само држимо курс пут Суве планине и повременио мало попењемо. Све време сам опрезан због удара ветра и солидне турбуленције. Активно летење је неопходно, као и одстојање од стена и гребена уопште. Ветар долази под углом од 45 до 60 степени на падину којом ми желимо напред.Одстојање је трики, треба наћи меру да не будеш преблизу (опасност од удара у стене при колапсу или предувавање преко гребена) нити много далеко јер градијент ветра постоји и у хоризонталној равни (читај, даље од падине – јачи чеони ветар). Споро напредујемо неких 12 до 18км/х Повремено у пењању, кад закочим у ”D” заокрету, брзина у односу на тло дође и до нуле.

Испред Соколовог Камена Влајко се враћа јер је био доста ниско. Ту вртимо заједно и ја крећем у широком луку према југу, имам коју десетину метара већу висину. Влајко напада оштрије, иде алпским стилом уз саму падину. Моја путања је доста даље од падине, он је пуно бржи, одлази напред и више га не видим. Мислио сам да ме је оставио и да је одавно отишао до краја планине па на север по договору. Већ планирам да одступим од договора и размишњам, кад стигнем до краја гребена да се вратим назад ка Бањи истим гребеном. Договор из ранијих заједничких летова је да се лети пуним капацитетеом, ако је очигледно некоме потребна помоћ, тада се лет прекида.
Испењао сам фино између Соколовог камена и Трема. Уживам у погледу на снегом покривен Трем. Навиру сећања из давне 1997. године кад смо ту долетели хеликоптером из Сићева и имали озбиљан задатак на државном првенству у прелету. На жалост такмичење је прекинуто због погибије Веска Ивановића из Подгорице ☹. Сећам се и врхунских трка по гребену са д.п. Словеније, првог Светског купа у Србији ….ма има ту пуно лепих успомена.

Приближавам се крају гребена Суве планине, немам проблема са висином, граница снега и копна је на преломници где су стене јако загрејане и термика је бааш права. Само треба уско вртети са кратким поправкама у ветар је је на палтоу занос бааш велики. Не могу да верујем шта видим у даљини, Влајко је ту, на крају југоисточног гребена, врх Литица. Газим пун ”спид”. Драго ми је што ћемо наставити заједно према договору. Попењати што више и низ ветар на север преко магистралног пута ка Сврљишкој планини. Влајко добро пење, касним неколико десетина секунди, под пуним спидом улазим у стуб, мало касним, брзоплето започињем центрирање, доста сам нижи, немам пуну концентрацију и оријентацију. Просто речено, недостатак тренаже је очигледан.

Велики занос изнад платоа, пењање није онако као желим, висина је танка, бојим се ротора у заветрини, одлучујем да се вратим на падину у ветар. Турбуленција је врло јака, брзина напред веома мала. Још једна грешка, оријентишем крило благо на југозапад према кулоару и превоју у нади да ћу се пробити на падину. Вентури ме зауставља. Нажалост, са 50% ”спида” имам брзину пешака од 6км/х, када попустим пречку, брзина иде на минус 0,7. На земљаном путу испод себе примећујем трактор са полуприколицом пуном камена. Бржи је од мене. Није ми пријатно али одлучујем да слетим, постоји опасност од приземне турбуленције и ротора јер нисам баш близу преломнице.

Крило ме слуша. Слетање је било у чистој вертикали и мекано, брзим окретом на стеновитом тлу, енергично гасим крило. Планирам да одем до преломнице па опет у ваздух, на поправни лет…

Само минут касније, са трактора, који је иза брежуљка, стиже један од горштака да провери како је прошло слетање, да ми не треба помоћ јер је ветар веома јак и на планини лете само јастребови. У неколико речи са њиме, потврђује се стара теза да у планини опстају само интелигентни и добри људи. Зато сам послушао његов, тј. њихов заједнички, савет да не полећем поново, кажу ветар поподне из правца Селичевице и доста јак. До села Мали Крчимир је сигурније трактором…

Сигурније??? Људи моји, спуст је био права и опасна авантура. У једном делу су ме замолили да идем пешке јер постоји тзв. гробље трактора, ту су страдали многи трактористи.. Гледам остатке трактора чији су точкови доста удаљени од шасије и мотора… Дошао сам жив и здрав до села. Један од сељана је рођак наших пилота Аце и Ивана Ђорђевића (свуда имамо везе). Мобилна телефонија није лоша, на вези сам са земаљском екипом. У нижем делу планине ветар је ослабио али нема где да раширим крило за полетање ☹ .

Праћење уживо преко ”xc globe” је од велике помоћи. (Земаљска екипа Милош, Аца, Мићко) су све време били у приправности. У селу су ме чекала чак два транспорта. Мићко је летач из Гаџиног Хана и први је дошао по мене у село Мали Крчимир.

Влајко је одлетео фантастично, на гребену Сврљишке пл. летео је прецизно, тактички педантно и слетео код Н. Бање.Остварен план преко 95%.  У делу лета, Сува пл. – Бела Паланка је имао брзину од 80+ км/х у односу на тло. Неки од мојих аналитичара су пронашли више тачака на запису путање (track log) са брзином од 0 км/х.

Када је Милош довезао Влајка, урадили смо послелетни састанак и анализу уз ручак и пиће у Н. Бањи. Након тога правац кућии.
Метео закључак, прогностички модели које смо гледали су потпуно одговарали реалном стању.
Напунио сам своје летачке батерије веома захтевним летом и изузетном авантуром. 

Свако треба да бира терен и услове према својој обучености и бази знања. Психологија стада може дати добре али и лоше резултате. Лично волим да летим у јаким условима, мада је много је паметније имати слабије услове јер дају више могућности да се евентуалне грешке исправе. Овог дана, по оваквом терену и временским условима, није било места за грешке. Моје слетање на врх планине није резултат среће-несреће, већ грешке у тактици изазване журбом и набојем емоција. Није ми жао, напротив, уживао сам, јер је све било са добрим епилогом. Пролећни недостатак тренаже је очигледан.

 

Letovi na dan: 2023-04-13

Pilot Poletište Datum i trajanje leta Paraglider Klasa paraglajdera Distanca Tip leta Bodova Link
Vladimir Bačanin Niska Banja Krivi kamen 2023-04-13
03:45:42
Ozone Enzo 3 64.52.km FAI Trougao 90.33
Zoran Petrović Niska Banja Krivi kamen 2023-04-13
01:50:37
Ozone Enzo 2 28.63.km Slobodan let 28.63

Срећна слетања
Гуги

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

19 − 18 =