10
Apr
Apr
Još jedan savršen dan, neplaniran!
Dan ranije, pominjalo se Divčibare kao moguće mesto za letenje. Ujutru me zove Rodja i javlja da je sonda za Okletac savršena. Prvo da zahvalim Rodji na ovom preletu posto me on izvukao iz kuće!
Okupili smo se brzo , Rodja , Mida , Boris , Zeid i iz Beograda nam se pridružio Kaktus. Kao što je bilo prognozirano, pri dolasku na start na nebu su se formirali česti kumulusi. Vetar na startu je bio umeren do jak na momente što je govorilo da termika definitivno radi.
Dogovoreno je da prvi poletim. Prvi pokušaj poletanja neuspešan, krilo se uvijalo na sve strane i podvijalo, ali to je još jedan dobar znak 🙂
Nedugo zatim sam poleteo. Na izlasku sa kapije skrećem levo uz padinu i ulazim u užasnu zonu nispona!! Nije bilo vremena za bilo kakav okret već samo ravno uz padinu. U prvom minutu leta sam izgubio gotovo 200 m od visine starta i spustio se na 20 m od tla. Prvo sto mi je proslo kroz misli je da sam baš baksuz i da ću sleteti ispod starta po ovakvom danu i samo jedan momenat nakon toga ulazim u jak lift. Uz samo tri energična zaokreta izasao sam iznad padine!
Ova prilika se ne propušta, uz zanos ostajem u stubu i vec sam tada sam 100% znao da idem dalje u prelet. Nedugo zatim dolazim do 2200. U nastavku leta vetar je bio sa jugo-zapada . Uglavnom u takvim uslovima se svi opredeljujemo za let direktno ka Valjevu. U pravcu Valjeva nije bilo nekog razvoja oblačnosti. U pravcu planine Medvednik koja je levo kada se okrene niz vetar od starta, razvoj oblačnosti je savršen. Taj pravac nije baš niz vetar ali sam odlučio da se prebacim tamo obzirom na to da sam imao solidnu brzinu od oko 40 km/h.
Javljam ostalima da sam se uputio na tu stranu i da ću držati pravac prema Koceljevi. Da napomenem da je to još jedan neispitan pravac sa Okletca. Obzirom na to da je u tom delu viši teren nego Valjevska dolina verovatnoća za bolji prelet je veća. Ova taktika se brzo isplatila i postižem 2780m!
Da se pohvalim ne ulazim više u oblake 🙂
Šalu na stranu, nisam gubio vreme u postizanju visine pošto sam bio konstantno od 2300 do 2500m. Nedugo zatim sa moje desne strane jasno se vidi Valjevo. Ispred se jasno vide Ub i Obrenovac. Za sat i četrdeset minuta sam stigao do Uba što me je jako obradovalo i već se jasno video Beograd!
Nastavak leta od Uba me dalje vodi ka Obrenovcu i pravcu Beograda, što već ukazuje na blizinu aerodroma i da nije više zona za letenje. Na trećini puta od Uba ka Obrenovcu već sam imao malu visinu bez termike. Sve ukazivalo na to da je let završen, što sa ograničenjem prostora i nije bilo loše. Već sam odredio i mesto za sletanje 🙂
Posle dužeg glajdovanja i gubljenja visine ponovo počinje da radi slaba termika. Ali ovog puta se jasno vidi da se stub ne kreće više sa jugo-zapada već iz pravca Vojvodine. Prvi zanos me vodi ravno ka kopovima uglja i već sam razmisljao da to nije dobro…. obzirom da sam popravio visinu odlučio sam da krenem nazad ka Ubu. Nedugo zatim ponovo ulazim u slab termal ali siguran. I ovog puta ponovo drugi pravac vetra severo-istok. Stub me ravno vraća iznad centra Uba. Moja visina je fantastičnih 1700m u ravnici!!
Sve je ukazivalo na to da igra nije gotova. U nastavku odlučio sam da se držim puta za Slovac i Valjevo. Nakon stuba brzina kretanja 45km/h. Vetar mi je bio blag bok sa leve strane. Odnos gubljenja visine i doleta minimalan!!
Savršeno. Za samo 10 minuta jasno vidim ponovo Valjevo i sportski aerodrom u Divcima. Dolazim do mesta Slovac gde se nalaze tri kamenoloma i tu ponovo nalazim termal i ovog puta stubovi su zakošeni prema Valjevu. Sreći nema kraja!
Veoma brzo sam se našao iznad aerodroma Divci, što je već bio veliki uspeh i izgledalo je kao da ću stići do Valjeva. Plan počinje da se kvari. Iznad aerodroma počinje jaka turbulencija na samo 600m. Jaki usponi i nisponi , krilo podrhtava i svaki zaokret rezultira gubljenjem pritiska u komandama. Veoma ružna situacija!
Nastojao sam samo da da izbegavam zone kratkih podizanja kako bih se što pre prizemljio. Na samo 200m od zemlje vetar je jasno promenio pravac sa severo-istoka na severo-zapad za samo jedan minut!!
Zbog toga mi je prilaz za sletanje bio sa potpune druge strane od očekivane. Iskoristio sam momenat mirnog letenja i u par overvingova iscedio visinu. Najzad na sigurnom i lep prelet..
Djordje Bulajić
