Preuzeto sa sajta https://paraglidingserbia.rs/
Sinoć počeh da pišem izveštaj i zaspah sa računarom u krilu 🙂
Kao i svaki paraglajding pilot, pratim prognozu svakodnevno, iako znam da par dana nema letenja. To mi dođe kao neki dnevni fetiš, kafa, čaj ili slično. Vidimo da su petak i subota dobri dani i fokusiramo se na njih. Pošto sam odustao od odlaska na Winter cup u Sloveniju, a uzeo sam slobodne dane na poslu, mogu taj petak da se pojavim na startu u pravo vreme.
Studiram sve prognoze koje gledam inače i one mi govore da je planiranje leta teško iz više razloga. Vetar je na Kopaoniku južni, dok od Šumadije probija neki sever sa Karpata, gde će biti jedna velika ćelija. Jedna prognoza pokazuje da će se jedna ćelija stvarati na predelu Šumadije, sa centrom oko Preljine… To razgraničavanje vetra će biti na liniji Jastrebac-Željin-reka Studenica-Jelica-Ovčar-Užice-Drina… Biće i većih oblaka sa mogućnošću prevelikog razvoja, tako da nam ni oni ne dozvoljavaju da planiramo let u startu. U dogovoru sam sa Vlajkom za letenje, a naravno sa nama će poći još neki drugari.
Prvenstveni plan leta je trougao oko Golije. Da odemo do Čemerna gde bi trebalo da nas sačeka sever, okrenemo zapadnom stranom Golije (blizu Ivanjice) do Jankovog kamena (najviši vrh Golije 1833m), pa odatle južnom stranom preko dobro poznatog terena koji se koristi u taskovima sa Kopaonika za Sjenicu. Taj trougao bi bio oko 120-130km. Ujutru pred polazak ponovo kontrolišem prognozu, nema bitnih promena, pa mi napamet pada i ruta sa Kopaonika do Ovčara i nazad, a zašto…? To je ruta gde bi trebalo da se sudaraju južni i severni vetar, pa očekujem konvergenciju, a pritom i brzo letenje… ali kao što rekoh, prognoza je nepredvidiva i zbog vetra i razvoja, tako da ostaje plan da idemo do Čemernog, pa da tu odlučimo šta i kako.
Na startu tri strane Kopaonika… sa istoka iz Kruševca Vlajko i Steva, sa severa iz Kraljeva Braco i Đole, sa zapada iz Raške i N. Pazara ja, Krsma i Edo. Na startu smo u 11h kako bismo imali vremena da se ispričamo, spremimo i kroz totalno opuštenu atmosferu spremimo za rokanje. Polećemo u 12:15h ja, Vlajko i Đole i odmah počinjemo da vrtimo dežurni. Ne radi “bog zna šta”, ali penjemo. Ostali čekaju da vide kako je i da li radi… što sam uvek smatrao greškom, jer ako želite da letite dobro, znate da letite, to što vi čekate da vidite da li radi, vi ste na to već zakasnili… poletećete u neki novi ciklus, vama nepoznat.
Vrtimo tako nas trojica, Vlajko pokušava da okrene pre mene, da “udje” ispred mene, međutim usled standardno turbulentnijeg termala na Čajetinki… bar u startu.. Vlajko nateže komandu više da bi se provukao. U tom trenutku jedna strana mu kolapsira, druga pada u negativu… sve u svemu jedan klasičan full stall. Dešava se i nešto potpuno neočekivano i loše za taj momenat. Vlajku u tom trenutku ispada komanda iz ruke… ide loš izlaz iz stalla sa velikom asimetrijeom, pa opet stall kada Vlajko uspeva da uhvati komandu, ali prekasno jer se glajder već zaleteo, naravno pod pilota i uz front kolaps… vičem rezerve rezerva. Vidim Vlajkovu ruku na njoj, a iz moje perspektive izgleda veoma nisko. Iz tog poslednjeg frontalca, kada je Vlajko poleteo ka glajderu koji je bio ispod njega, glajder se potpuno otvara… Sad u sebi vičem “ne ne rezerva”… Vlajko je potpuno koncentrisan što se od njega i očekivalo, pušta rezervu, izlazi malo napred da se stabilizuje gde odmah naleće na termal i kreće ponovo gore. Odlazim na njegov termal jer je fenomenalan i počinjemo da urlamo usled protekle situacije… Vlajko je bio potpuno koncentrisan u datom trenutku, koji nije bio nimalo naivan zbog visine od tla, a ispuštanje komande u najgorem trenutku ćemo da pridodamo petku 13.
Da krenemo konačno sa letenjem! Vrtimo ja, Vlajko i Đole, međutim na Čajetinki se mora često pomerati za termalom u svim pravcima, pa se Đole malo tu pogubio i ostao osetno niže od nas. Ja i Vlajko penjemo do 2000m što je dovoljno da dohvatimo Kopaoničku konvergenciju iznad velike šume, pa krećemo ka Jadovniku, ali prema mestu u šumi gde bi trebala da bude raketa, gde i biva naravno. Bije stub, a bijemo i mi. Instrument je zabeležio prosek 6m/s na tom termalu, ali bivalo je tu i znatno više na momente 🙂 vrtimo do baze i krećemo ka Jadovniku na veliki kumulus. Njega naravno ne vrtimo jer smo visoki, samo prolazimo ispod njega da ispoštujemo dizanje. Duva južni vetar, brzina je odlična, čak i oko 60km/h, ali je to nerealno jer se na Kopaoniku uvek krećete kroz neku termičku aktivnost pa vas i ona ubrzava. Prolazimo Jadovnik i idemo na mini kumulostardu nad Pogrebinom. Tu naravno ponovo ne vrtimo, jer su se 3 veća oblaka spojila, duž cele Pogrebine, pa krećemo da poštujemo jedan po jedan, tako da nas treći na kraju čak i ubacuje u bazu pred sami izlazak. Pozicija idealna! Idemo po dogovoru ka Čemernom, bez speeda jer nema potrebe, brzina je solidna, a prelećemo rupu, pa treba sačuvati što više visine. Mada nas tamo očekuju veliki kumulusi, neće biti frke sigurno. U datom trenutku mi se više sviđa da idem preko Radočela, jer je dolina Graca i taj kraj osunčan, na Radočelu potpuno isti razvoj kao na Čemernom, s tim što je Čemerno u velikoj senci i od sebe i od razvoja na Radočelu… ma potpuni mrak u dolini Studenice. Tamo iza ne izgleda perspektivno, po meni trougao otpada, ali Vlajku ne radi stanica. Ja sam daleko ispred jer njegov glajder neshvatljivo sporo leti na trim, a ni finesa mu nije bas najbolja cini mi se.
Vrtim sa južne strane Ušća do baze, Vlajko je znatno niže. Pošto mi se ne sviđa da idemo preko Čemernog, otpada i to da pređem preko Radočela, pa se upućujem preko istočnih padina Čemernog prema Troglavu. Plan mi je da potom idemo na Jelicu do Ovčara, jer se nazire ispod velikih oblaka da je tamo sunčano. Na Čemernom vrtim ponovo ispod velikok kumulusa, dok je Vlajko stao na početku istog takođe na termalu. Pošto mu ne radi stanica, vraćam se prema njemu da letimo zajedno i lakše komuniciramo. Stavovi nam se poklapaju. Kako se priližavamo Troglavu vidimo da je na Jelici velika senka, pa se odlučujemo da pređemo Ibar i nakačimo se na Stolove, pa odatle prema Ovčaru, ali ispred Jelice koja je u senci, više dolinom, otprilike rutom starog puta Kraljevo-Čačak. Tu nas sačeka onaj najavljeni istok-severoistok, tako da na putu ka Čikeru imamo brzinu ispod 40km/h na 60-70% speeda, a finesa je loša jer smo u blagom rotoru. Uspevamo da dođemo na jugozapadnu stranu Čikera gde ima dežurni termal, ali smo niži od vrha. Ipak ga hvatamo, slab je, ali polako i sigurno penjemo. Razmišljamo da idemo i prema Kruševcu, ali tamo se otprilike formirala ćelija, sve je mračno, a i vetar nam ne odgovara. U termalu komuniciramo, oko Jelice se sve gasi, jedan ogroman kongestus gasi sve oko sebe, ne valja tamo. Odlučujemo da idemo preko Kraljeva, pa Kotlenik prema Knićkom jezeru.
Na Stolovima počinje i slabija kišica. Pod speedom polako napuštamo područje Stolova i idemo na dolinu prema gradu. Padamo na ispod 100om i nad gradom nalazimo termal, koji je u početku vrlo slab, ali polako sa visinom pojačava. Penjemo na 2000m i sada imamo dovoljno visine da se nakačimo na kumulostradu nad Kotlenikom. Hvatamo tamo termal i pre baze krećemo jer imamo kumulostradu pred sobom. Ona nas izbacuje na blizu 2400m, pa dastavljamo dalje. Prolazimo pod narednim kumulusima, pa stajemo da zavrtimo jedan istočno od jezera. Sa baze krećemo dalje. Pred sami Kragujevac sa njegove zapadne strane hvatamo slabiji termal za taj dan, penjemo polako, dok se malo ispred nas brzo formira kumulus i postaje odličan, ravan i crn sa donje strane. Odmah krećemo na njega. Brzina nam je max 40km/h na 60-70% speeda. Međutim, dok idemo prema kumulusu on se gasi i polako raspada… bio je kratkog ciklusa. Prema Beogradu ima dobra kumulostarada, koja se završava totalnim mrakom. Čak sam razmišljanja da možemo i kod Mićka PS u Jajince na kafu, ali idemo pod kumulostardom koja se ugasila usled velikog sistema ispred BG.
Prolazimo Kragujevac sa zapadne strane i padamao na 600m. Bukvalno već gledamo gde da sletimo, ali javlja se neki izdanak termike i hvatamo ga. Uporni smo, ne damo ga. Penjemo sporo, zanosi nas nazad ka Kraljevu, ali to nam i odgovara. Dosta smo išli u vetar, a i na severu je ćelija, takođe jedna na jugoistoku. Vidimo da je i južno od Kraljena, oko Stolova, još jedna. Područje oko Čačka se očistilo, ali ne radi, nema kumulusa. Prema Batočini ne valja takođe. Spustio se sistem sa Karpata, visoki oblaci su prekrili i ugasili sve pod sobom. Izgleda da je kraj dana. Poštujemo uhvaćeni termal do nešto preko 1000m gde ga gubimo i glajdamo niz vetar. Usput pokušavamo da penjemo još dvaput, ali neuspešno, nema ništa. Dolazimo nisko na mali blagi grebenčić, koji vodi pravo do Ravnog Gaja. Pošto je navetren, pokušavamo sa njim da se dovučemo do glavnog puta. Uspevamo u tome, ali ne uspevamo da dobacimo do Ravnog Gaja, već slećemo u Vučkovicu, na datom grebenu, tik iznad Ravnog Gaja, ali pored glavnog puta.
Gledamo kako nazad, čekamo na stanici, a autobusi neće da stanu. Priupitah na jednoj našoj lokalnoj raščanskoj viber grupi da nema neko da ide iz BG preko KG za Rašku. Javlja se prijatelj Mića da je tu za 1h. Odlično! Više se ne obaziremo na autobuse koji prolaze, već pijemo pivce sa lokalcima i uživamo u prepričavanju i dopisivanju sa drugarima. Naravno Mića stiže tek za 2h, ali nema veze… besplatan prevoz direktno do Raške! Nailazi on, kad ono kamioni kiperi puni materijala, 50 tona 🙂 biće to looooong trip to Raška 🙂 krećemo oko 19:30, a u Rašku stižemo u 22:10h. Pijemo kafu u kafanici u Supnju, gde uzimamo Golijskog audija i pravac Čajetinka gde je Vlajku ostao auto. Stižem kući u 00:30h i padam kao domina u krevet. O sutrašnjem danu i ne razmišljam, ali kad sam ga gledao sutra, plakao sam što ne izađoh na Orlove stene, pa da opičim do Zlatibora, još jednu stotku 🙂
Oprostite na predugačkom izveštaju, ali morao sam da napišem i o studiranju prognoze, Vlajkovom kolapsu i letenju…
Kao bitnu stvar iz ovog izveštaja, izvukao bih ono oko poletanja. Dakle savet je:
AKO MISLITE ZA NEKOG DA JE DOBAR PILOT, POGOTOVU AKO IH IMA VIŠE NA STARTU, A VI ŽELITE DA LETITE PRIBLIŽNO DOBRO KAO ONI, ONDA POLEĆITE ZAJEDNO SA NJIMA. NAJMANJE ŠANSE DA ISCURITE, A NAJVEĆE DA LETITE SA NJIMA SU SAMO U TOM SLUČAJU. AKO IH PUSTITE DA POLETE PRVI, PRVENSTVENO ONI ĆE DA VAM ODU I TAKO NEMATE ŠANSE DA LETITE BAR MALO UPOREDO SA NJIMA I NEŠTO POUČNO IZVUČETE IZ TOGA. TAKOĐE, DOK ONI IZVRTE TERMAL, A VI SE SPREMITE I POLETITE, VEROVATNO STE VEĆ ZAKASNILI NA TAJ, PA ĆE VAM BITI JOŠ TEŽE DA SE IZVUČETE. DAKLE AKO HOĆETE DA NAPREDUJETE U PARAGLAJDINGU, POLEĆITE ZAJEDNO SA ONIMA KOJE SMATRATE DOBRIM PILOTIMA! Sve pohvale za Đoleta koji je upravo to i uradio i samo uz nedostatak sreće nije uspeo da nam se priključi… ali ne sumnjam da će sledeći put!
Ostali piloti sa starta su posletali u dolinu Ibra oko Raške. Steva je bio najbolji i odleteo do Brusa.
Evo i uobičajenog video izveštaja… kada god imamo video materijala…
