Vršac 22.2.2020.

Dočekasmo početak prave sezone zato što je, kao i prošle godine na našu radost i sreću, termika malo poranila.

Prognoza je bila odlična nekoliko dana unapred da bi se, dan pred letenje, po nekim modelima pokvarila i pokazivala nisku oblačnost.

Ostala je nada da greše što se ujutru, brzim pogledom na trenutne meteo podatke i satelitski snimak, srećom i potvrdilo. Nema oblačnosti a to znači da se zemlja zagreva od izlaska sunca i da će oko 12h već da radi termika.

Na startu se okupila gomila pilota a Voja pušta sonde(učenike) već od 11h. Vidi se da ima termike ali da treba još malo da ugreje. Oko 12h poleću nekoliko iskusnijih pilota i uspevaju da ostanu u vazduhu. To je signal da se nema šta čekati i nastaje standardna gužva na startu. Koristim momenat i širim se ispred Željka koji je zauzeo ceo start. Polećem i brzo nalazim drugi stub ove godine i izlazim na 550mnv. Još je nisko ali po prognozi treba da se digne na oko 1200 i da traje do posle 15h. Željko kreće ka tabli, malo kasnije krećem za njim. Iznenadjujuće ali tamo na padini nema ništa pa već solidno niski krećemo malo ispred da uhvatimo stub od oblaka koji je iznad nas. Vidim Dragana Stevića dosta nisko ispod nas.

Uspevamo da se povadimo a priključio nam se Peca na kratko i Milan Stević. Njih dvojica odlaze a ja se zadržavam iznad crvenog krsta sa gomilom glajdera u vazduhu jer sada već dobro radi svuda.

Vidim napred Željka sa još jednim glajderom ide ka Margiti. Krećem za njima a na izlasku iz Vršca pridružuje mi se Igor Davidović. Vidim da je Željko napred sa belo sivom Deltom 3 koju lete braća Marunić, po stilu letenja, prilično agresivni zaokreti, zaključujem da je u pitanju Boža. Dosta se teško ide unapred jer na momente sa punim spidom idem samo 25kmh na sat. Ima dosta termike ali kada izvrtiš da popraviš visinu vratiš se nazad pa više puta prevaljuješ istu distancu. U jednom momentu dolazim malo ispod njih dok oni nešto vrte, ne uspevam da nadjem to i opet krećem niz vetar jer je to najbrži način doći do oblaka i termike. Nisam još odustao i ponavljam proboj napred nekoliko puta, vidim Božu da sleće a Ovuka i dalje ide ka Margiti. U jednom trenutku čujem Steviće, krenuli niz vetar. Brzo odlučujem da promenim cilj i da idem ka Dunavu. Kakva milina od letenja u odnosu na predhodni period 🙂

Idem oko 50kmh bez spida i napadam oblake sa prave strane. Kod Vršca sam u bazi, sledeći oblak je na pola puta do Straže gde je Dragan Stević sleteo, računam da dobacujem do njega. Nalazim odličan stub iako je već je skoro 15h. Iznad Straže sam na preko 1200mnv, naravno idem dalje. Vidim da mi u trenutnim uslovima nedostaje nekoliko stotina metara visine da stignem do cilja tj. Dunava. Ispod jednog oblaka popravljam i krećem na finalni glajd. Nikada do sad nisam bio na Dunavu u ovo doba godine. Bio je u senci oblaka u pravcu Smedereva i baš je izgledao hladno i depresivno. Slećem i odlazim u našu kafanu, nažalost sam. Srećom imamo sredstva komunikacije pa se čujem sa drugarima i delimo utiske tako da se osećam kao da nisam sam. Ubrzo moja ekipa dolazi da me evakuiše pa krećemo put BGa.

https://xcglobe.com/pilots#show-flight/2336363/

Pozdrav Role