Feb
Pratim prognozu danima i primećujem još u utorak da je subota dobra za letenje.
Baza oko 1500-1600m. Naravno pošto sam kratak sa vremenom ništa se ne dogovaram sa Učom i Slavkom. Polako se približava dan a ništa se ne menja, odličan znak. Konačno u subotu pozivam Uču, kaze nema šanse kao i Slavko i Dragan iz GM. jer su zadušnice’. Ustao sam ranije da završim obavezu prema precima, šta ću tredicija, ne bi da ja prekidam. Konačno krecem ka Rajcu. Spali PINGVINI četiri čoveka. Nerviram se opet sam okasnio. Stižem oko 12 :30 a krilo u vazduhu 200- 300m iznad starta, sam došao, kao i ja. Spremam se na brzaka a stižu i Valjevci da ne nabrajam pa nekog preskočim. Zaboravio jaknu pa oblačim drugu, puca rajfešlus na skafanderu nikako da zatvorim, gola nogavica, nesto krpim a nervoza raste jer kasnim sa poletanjem. Krilo već u bazi Mislim da je bio Miki VA. Očekujem minus pa navlačim tanke rukavice a preko rukavice sa jednim prstom nema zime. Bar sam tad tako mislio 🙂 . Dva neuspela starta nikako da se snadjem sa komandama, novo krilo Enzo 3, traži da se namota krug i još pola. Nikako da mu nadjem meru. Konačno u vazduhu sav rastrimovan nije stegnuta suknjica, nisam navukao dobro potkapu (prehladiću sinuse). ne umem da držim komande krila sa rukavicama sa jednim prstom. Stubovi napred rade, pa nema vetra da zajedrim. Promašio sam pravi trenutak za poletanje. Za malo da iscurim pa se vadim se levo od štale. Stub zakošen ka vojsci i izlazim nekih 300-400m pa se vraćam napred da dobijem visinu. Prošla nervoza, sad mogu da uživam. Sneg je prošarao ispod na Rajcu, Divčibare i Rudnik su pod snegom, a dolina bez snega. Stubovi zanimljivi, obrijani sa prednje strane. Pojčavaju u pravcu vetra i kad je najjače tu je i kraj stuba. Kasnim u jednom zaokretu Enzo3 ispada iz stuba, mala asimetrija. Izlazim na 1700m, nema šta da čekam. Nikako da izaberem putanju koja mi se svidja. Ka Ovčaru rupa ka Rudniku u traverzi jak vetar 5,8m/s, krajem dana je oslabio. Odlučujem se za neke oblačiće u pravcu Takova. Nikako da pogodim ciklus stižem ispod oblaka kad prestaju da rade. Malo strpljenja kod Takova ponovo 1700, nikako da pogodim ciklus a treba da krenem ka G. Mmilanovcu medjutim tamo trenutno ne radi. Odlučujem se za rutu ka Preljini gde liči da radi. Iza mene ostaju kumulustrade. Konacno kod Preljine nalazim stub za novih 1800. Može još ali ona rupa na skafanderu od nezatvorenog rajfešlusa me bas zeza udario minus ispod neoprena. Odlučujem da krenem u traverzu ka Kotleniku kako bi se konačno podvukao pod kumulustradu i uhvatio ciklus. Dosta gubitka u vremenu ali konačno na pravom mestu. Temperatura -5 C. Kad sam poleteo telefon je bio na 80% sad na 3% kačim ga na eksternu bateriju punio se srecom do 30% a onda prijavljuje da ne moze da puni dalje jer je niska temperatura. (kad sam sleteo ponovo se napunio na 65%). U medjuvremenu stanica se javlja da je na izdisaju, «please change baterry». I ona je bila puna pre letenja. Na Kotleniku uživancija, susret sa dva kobca na 1600m vrtimo zajedno. Polako prelazim Kotlenik i Gružansko jezero. Pogled od 1000$. Treba da preskocim dežurnu rupu do Gledića. Sa Enzom3 je to mnogo lakše krilo je ekstra na pola spida. Konačno mi postaje jasno, zašto je u tom delu rupa. Gledić i Kotlenik povlače ka sebi termiku pa je izmedju rupa pa curim do Čukojevca a onda tu očekivano par dolina koje moraju da rade. Stubovi uski i jaki nešto kao pokušavam da vrtim Enzo se razlikuje od Peak 4 stalno klizi i ispada pa je potrebno malo više konrtole ali je bolji je za celu klasu ima bolju finesu, o finesi na spidu da ne govorim. Malo sam se privikao na rukavice. Sunce u polako zalazi tako da je pogled ka osunčanim stranama prelep. Teško se komanduje sa gurtnama kad nema rukavica sa 5 prstiju. Kanapi su mi zasekli ruke jedva trpim hladnoću. Dok ovo pisem 6h posle još uvek mi bride prsti. Tu počinje i turbulencija, Enzo3 se otima kao dete. Lakše ga vozim (više javlja) ali zato traži preciznije komandovanje. Ovo krilo se mnogo teže vraća iz kolapsa. Ne smem da razmišljam šta bi se desilo posle frontalca ili veće asimetrije. U jednom trenu desni kraj je jako zagrabio napred pa sam morao dobro da ga povučem. Nisam očekivao da u 16h ima mnogo više turbulencije nego na početku letenja. Ponovo na 1500. Ne mogu da verujem da u februaru radi. Ipak u pravo vreme na pravom mestu, južna osunčana strana na Glediću radi, podvlačim se pod neke kumuluse i polako na sletanje. Uhvatio put pa dokle dobacim tu se vidi razlika u odnosu na Peak 4. Osećaj predivan vidim da cu da prebacim 100km u februaru pa vrištim od sreće. Naravno niko to ne može da čuje jer sam visoko. Baš me uhvatila euforija, nadao sam se da mogu da napravim prelet od 100km ali nisam očekivao da će to i da se desi. Smrznut i nasmejan biram najdužu livadu i slećem pola na noge pola na dupe. To je CCC krilo. Spremam se pa polako kući.
PS.Hvala Marku spirali i Bodžiju za spuštanje moje lajke sa Rajca. Sačekaće koji dan da odem po nju 🙂 Posebno hvala Uči za prevoz do kuće i što nije išao na letenje. Uvek mi je taličan dan kad ne može da ide 🙂
Uroš Maslak
