Poslednjih nedelja vreme je pogodovalo našem sportu pa se iz dana u dan prave dobri preleti.
Nesreća je da su pravii dani uglavnom tokom nedelje tako da sam odlučio uzeti slobodan dan na poslu kako bih krenuo na prelet po danu koji je izgledan. Nešto baš i nisam u letačkoj formi pa sam više puta cureo kada su drugi dobro leteli što svakako nije prijatno ali je deo sporta.
Ekipa je u sastavu Žeki, Kaktus, Peca, Ninko, Goran i ja.
Imamo dva plana leta, prvi je neki trougao koji bi išao prvim krakom u vetar a drugi plan je let ka jugu. Dogovorili smo se da ćemo se odlučiti kada poletimo i vidimo uslove u vazduhu.
Posle pripreme polećemo oko 12h. Termika još nije dobro proradila i ne možemo izvući više od 700 a vetar je na brdu jači od očekivanog. Krećemo ka tabli zato što tamo oblaci izgledaju ubedljivije.
Posle dosta mučenja i nekih curenja uspevamo da naberemo visinu i krenemo na prelet.
Malo smo se raštrkali zato što smo Peca i ja dodirvnuši bazu bili prinudjeni da idemo dalje a Kaktus je malo sačekao Željka.
Ruta nam je duž rumunske granice ka Beloj Crkvi.
Kod Kuštilja se Peca i ja već malo razdvajamo jer sam ja nepopravljivi soler i krenuo sam malo nazad ka oblaku koji se tu formirao.
Stižu Kaktus i Željko i počinju nešto da vrte a ja sam u dilemi da li da im se priključim ili da vrtim moje. Radim nešto izmedju i prilazim im na par stotina metara ali se zadržavam tu da bi im pokazao da u blizini radi pa ako je bolje kod njih prići ću tamo ili obrnuto.
Oni lete sinhronizovano i penju bolje od mene pa idem kod njih ali je već kasno, pobegoše 🙂
Peca je već malo zagazio iza Vojvodinaca i leti sam, greška.
Nastavljamo preko Crvene Crkve ka Vračevom Gaju, u deficitu sam sa visinom u odnosu na njih. Ima dosta termike ali nema pravog stuba pa lelujamo u potrazi za njim i pomeramo se desno ka kanalu DTD.
Kaktus je pravi majstor u čitanju neba i sugeriše Željku da se puste ka Dunavu jer taj ceo potez radi što se vidi po izmaglicama iznad. Idem za njima dok je Peca otišao više ka Beloj Crkvi.
Ispred Dunava Kaktus nas ostavlja u prašini i ljuti se jer nema još pravog plana leta i ne zna kuda će dalje. On kreće duž obale Dunava da bi ga prešao na širem delu ka kopovima.
Željko i ja se sastavljamo da vrtimo prvi dobar stub posle Vršca, javljamo Kaktusu da ide preko a da ćemo mi stići.
Peca javlja da sleće na Dunav, zaboravio je da nešto namesti na sistemu pre poletanja pa mu je položaj jako neudoban i ne može više da izdrži. Tu bih malo napravio digresiju oko pripreme za let.
Za ozbiljan prelet potrebna je i ozbiljna priprema koja podrzumeva dosta toga. Počevši dan pred let sa prognozom preko punjenja baterija na svim uredjajima, eventualnog ubacivanja nekih tačaka u navigacioni instrument. Prognoza je bitna i da bi se procenila potrebna odeća jer je sada leto i svi idemo u lagano obučeni a gore može biti jako hladno. Pred sam let treba dobro proveriti da li je sve na mestu, voda i nešto za jelo pri ruci jer se u vazduhu može provesti dosta sati pa je potrebno okrepljenje kako bi se zadržala koncentracija. Peca me je pred let pitao, videvši da oblačim i trenerku, da li očekujem da će biti hladno na šta sam odgovorio potvrdno. Ispostavilo se da je bilo hladnije nego što sam očekivao i da sam trebao i jaknu uzeti a to me je kasnije koštalo dobrog smrzavanja kad god sam visoko, to nekad može biti neizdrživo i razlog da se let završi pre vremena.
Vraćam se na let, Žejko i ja prelećemo Dunav kod Rama na najužem delu.
Tu mi je uvek dilema kako ići dalje, da li se što pre pomeriti što dalje od Dunava, kako bi izbegli njegov uticaj u vidu nispona, ili paralelno sa njim ka kopovima koji uvek rade.
Željko je snimio Kaktusa da vrti nisko iznad kopova i kaže da idemo da mu pomognemo. Moja ruta je par stotina metara desno od Željka i idem pravo preko neke velike žute njive u nadi da će tu nešto biti.
Gledam Kaktusa i mislim se da ne bih voleo da sam mu u koži. Iz moje perspektive deluje da je jako nisko kao da je već ispod nivoa površine kopa koji je inače jako dubok. Na sredini kopa vidi se dim koji ide direkt gore što je jasan pokazatelj šta se tu dešava. Kaktus jedri na obodu kopa i vidim da zaoštrava komandovanje i kreće gore. Željko me prekorava zbog putanje koja je već zagazila iznad kopova a ja gutam knedlu i idem ka Kaktusu dok Željko ostaje na sigurnom tj. levo od kopa gde je nešto našao i vrti.
Sastavljam se sa Kaktusom i osećam miris izgorelog lignita što je znak da smo u pravom stubu 🙂
Posle par krugova otkazuje mi baterija na variu, toliko o pripremi za let 🙂
Stub je dobar a Kaktus pored mene pa nastavljam da ga vrtim u tišini i nekoj novoj dimenziji letenja na koju nisam navikao. Obaveštavam ga o novonastaloj situaciji i da ću morati da se šlepujem uz njega. Malo gledam Kaktusa, malo XCTrack dok sada sasvim drugačije procesiram informacije koje dobijam od krila i zvuka vetra. Moram reći da je osećaj fantastičan i sve funkcioniše u trenutnim uslovima sa jakim stubom i top pilotom pored mene ali sasvim sigurno ne bi mogao ništa uraditi sa slabim stubom u kome sam sam. Imam bekap u kokpitu u vidu rezervnih baterija za vario ali i koboa sa bluefly variom ali u stubu je to teško izvesti pa odlučujem da ću se time pozabaviti kada izadjemo gore. Prvo palim zvuk varia na XCTrack-u ,srećom imam telefon koji ima baro senzor pa se dobija nešto upotrebljivo. Kasnije vadim i palim Koboa pa dolazim u poznato okruženje.
Željko nam se priključuje nešto niži pa ga čekamo da se popravi i krećemo dalje. Odlučujemo da idemo u pravcu Petrovca na Mlavi pa se malo širimo kako bi lakše našli sledeće dizanje.
Razlika u klasi krila je evidentna i brzo mi odlaze napred mada sam i ja zavrteo par krugovo u nekom slabašnom stubu. Bukvalno je dovoljno napraviti jedan krug viška i više ih ne možeš stići.
Od tog trenutka sam stalno sam ali su mi oni uvek tu negde i kada zavrte nešto daju mi pokazatelj u kom pravcu ići. Drugarski ne gaze spid inače bi mi pobegli predalako čas posla. Ja sam u tranzicijama stalno na spidu u odredjenoj meri.
Stubovi i vetar su slabi, kumulusa ima malo ali uglavnom ne možeš leteti ka njima jer dok dodješ to više ne radi. Uglavnom sam nalazio stubove koji su dok sam ja vrteo formirali oblake.
Malo pre Petrovca na Mlavi okrećemo desno ka autoputu i izlazimo na brdašca koja idu od Požarevca i dobro rade.
U nekim trenucima uspevam da im se priključim u stubu ali oni su ga već izvrteli i idu dalje. Moram priznati da loše vrtim slabe stubove i da stalno lelujam u njima tražeći nešto bolje. Vrti se dugo da se dobije 1300 a onda dizanje pojača i ostatak se brzo popne.
U šestom satu leta prilazimo Jagodini a Ćuprija nije daleko.
Dan je na izmaku, termika sve slabija. Zbog urgetnih potreba odlučujem da odem na sletanje ka Jagodini dok Željko i Kaktus nastavljaju ka Ćupriji koju preleću i sleću nadomak Paraćina. Bandži i Peca dolaze po mene pre nego što sam se spakovao, savršenstvo 🙂
Na kraju zaslužena klopa sa prepričavanjem lovačkih priča 🙂
Kaktus mi sa pravom kaže da nisam baš timski letač i priznajem da moram raditi na tome, počev od tehnike do taktike.
Nijanse su u pitanju, krug viška može te izabaciti iz igre. Doduše pomoglo bi letenje sa krilima iste kategorije jer je u tranzicijama razlika velika i jako loše utiče na psihu kada vidiš da ideš dole a oni ne 🙂
U tom smislu mi je bilo i lakše što sam sam pa sam ipak uspevao da kako tako držim korak.
Kaktus sprema jedan tekst na temu timskog letenja za koga sam siguran da će biti zanimljiv i edukativan.
Pozdrav od Roleta!
Haha, nije fer reći da nisi timski letač sa značajno sporijim krilom. Ali u onoj situaciji sam mislio da nisi trebao da zaostaješ kada si već bio deo jata a mi smo bili dosta spori 🙂