Aug
Proteklih nedelja sam učestvovao na takmičenjima u Nišu i Drvaru.
Iskren da budem mislim da nikada nisam leteo toliko dana u jednom mesecu.
Izveštaj iz Drvara ste čitali a ovaj pišem jer je let moj lični rekord pa mislim da je red da to zabeležim bar za sebe, možda još nekom bude zanimljivo.
Subota je i u toku je takmičenje u Kraljevu. Nisam mogao nikako da i njega ispratim zato što sam slobodan samo u subotu.
Nemam čvrst dogovor za letenje i puštam poruku na whatsapp grupu da vidim ima li zainteresovanih.
Javlja se Bojan, ide sa Igorom za Vršac, oni su dogovorili pokret u 10h30! U tom trenutku saznajem da je takmičenje iz Kraljeva danas premešteno na Rajac jer je meteo takav. Uh, ide mi se tamo da vidim prvi task na Rajcu ikada ali ne mogu sam, previše skupo i komplikovano za retransport ukoliko odem sam pa odletim. Pokušavam Bojana da animiram za Rajac ali bezuspešno, uspevam da ih umolim da krenemo bar malo ranije za Vršac jer je dobra prognoza.
Skupljamo se i krećemo. Gledam usput dešavanja sa oblacima koji lagano kreću i vetrom koji povremeno dobro duva.
Sve liči da će biti jak dan.
Dok se vozimo saopštavam im planove za danas, cilj je Paraćin. Igor je voljan za prelet pa načelno dogovaramo da se čekamo malo u stubu i u tranzicije idemo jedan pored drugog na malom razmaku. Zbog smera vetra nagoveštavam rutu preko Deliblatske peščare i Požarevca, Kaktusovu.
Brzinski svraćamo u prodavnicu i pravac start.
Mladja je sa tandemom već u vazduhu i na sletanju nam pokazuje da je dole vetar sa severoistoka. Mićko se polako sprema, Edi čeka, dolaze Denis i Boris, dve mlade PG nade koje koriste svaki dobar dan za letenje a budući da su iz Vršca dobrih dana ima dosta i dobro napreduju.
Vetar je nepopularni sever-severoistok i već ima solidnu jačinu na momente. Prelažem brzo poletanje jer oblaci izgledaju dobro samo se treba popeti gore. Poleće Mićko i traži nešto ispred ali ne uspeva. Polećem i ja, idem desno kod Crvenog krsta da tamo standradno po takvom vetru nadjem prvi stub. Veoma je turbulentno i na brdu su još uvek baloni.
Oni oblaci se definitivno pune iz ravnice ali bi odlazak u nju lako mogao značiti i sletanje pa ostajem i dalje na brdu.
Ubrzo kreće prvi stub sa kojim izlazim oko 100m iznad brda ali je dosta zakošen i krećem opet napred.
Ubrzo senka zatvara područje ispod brda i sve se smiruje, vetar, turbulencija ali i termika.
Jedan za drugim poleću Denis, Boris, opet Mladja sa tandemom. Svi se držimo malo brda ali brzo se ide dole. Ostajem na brdu poslednji i krećem napred kada sam uočio da ima nekih dešavanja.
Okrećem po neki krug i uspevam da nadjem solidan stub sa kojim opet izlazim 200m iznad starta ali i nosi iza njega. Ne svidja mi se da tako nisko krećem iza brda pa opet izlazim i krećem nad grad gde konačno nalazim dobar stub i izlazim na finu visinu sa kojom krećem ka jugu. U tom trenutku vidim Igora koji je malo ranije poleteo bori se sa nekim jakim i zakošenim stubom kod kule.
Glajdujem brzinom od 60kmh do malo ispred Straže i sa oko 700m AGL što je ujedno i najmanja visina na kojoj sam dalje bio, osim na sletanju. Nalazim stub i idem do baze. Stanicu sam izgleda nehotično smanjio i nisam čuo Igora da me zove a ispostavilo se da je izašao sa onim stubom i krenuo za mnom. Dalje je išlo prilično lako. Video sam da je pravi put iznad peščare, Kostolca, Požarevca pa prema Svilajncu…… jer su ga oblaci lepo iscrtali. Vrtim uglavnom do malo preko 2000 i krećem na glajd koji uglavnom ima još dizanja ispod oblaka. Jedan me je malo povukao više, tačno kod Kostolca osetio sam miris uglja. Prilično je turbuletno ali u odnosu na neke letove u Nišu nije strašno. Letim što brže mogu a vreme to dozvoljava, visina mi ne pada ispod 1700.
Brzina niz vetar oko 60 bez spida a gazim i njega 30-60%. Pod bazom je hladno ali ne previše medjutim budući da sam obukao gore samo majicu, duks i spidarm, nakon par sati leta bez silaženju na manje visine osećam već da sam u hipotermiji. Postaje teško izdrživo pa rešavam da propustim jedan kumulus kako bih sišao malo niže i ugrejao se, uspeva mi. Ubrzo sam opet sam na preko 2000, dan iz snova 🙂
Uživam u pogledu, vidljivost je odlična, Homolji, Rtanj, Juhor, Velika Morava, divno.
Nažalost brzo mi je opet hladno a javljaju se i druge posledice te hladnoće. Prilazim Ćupriji, Paraćin kao postavljeni cilj je na dlanu. Kumulusi polako jenjavaju i ubedjujem sebe da je dan pri kraju.
Vrtim još malo iznad Paraćina ali čak i to ne do kraja. Idem ka Ćićevcu, prolazim kroz neka dizanja koja Kaktus i Željko ne bi propustili pa makar se u….i ali ja sam već rešio da sletim, Naravno da i dalje ima žali zbog te odluke ali mislim da se opet nadjem u istoj situcaciji ishod bi bio isti. Treba se DOBRO obući pred letenje pa makar bila vrućina i neka to bude glavna pouka ovog izveštaja. Što se tiče neiskorišćenog punog potencija dana možda je ovako i bolje jer imam ambiciju da preletim 200km pa će da me duže pokreće.
Igor je takodje napravio odličan prelet i sleteo kod Batočine, čestitam mu!
Sve u svemu jedan fantastičan dan i moj novi lični rekord od 162km.
Pozdrav Role
