Kopaonik – Raška

Preuzeto sa sajta http//paraglidingserbia.rs

Pratim prognozu iz dana u dan, spremam se za subotu i nedelju koji su odlicni, ali je i petak. Problem je što imam zakazan sastanak sa volonterima za Državno prvenstvo Poljske i Srbije, koje će se kao što znate održati na Kopaoniku u organizaciji mog kluba Golija iz Raške. Javlja se Gugi na našu grupu u četvrtak veče i traži društvo za letenje za petak. To me je odmah zagolicalo, ali imam sastanak… Ma mogu Zoki i Marko i bez mene, ionako je to prvi sastanak u nizu, gde ćemo se samo raspitati ko je raspoložen za volontiranje, a na kasnijim sastancima ćemo im objašnjavati i uputiti ih u tematiku njihovog posla na takmičenju. Sve to pišemo na grupi na kojoj je i moj kum Zoki, ali očigledno da spava, čim se ne javlja 🙂 neće valjda da im bude problem bez mene, našta Gugi potvrđuje da neće 🙂 jao Gugi Gugi… Zoki naravno zove odmah ujutru sa posla, čim je pročitao. Kaže da nema problema što se njega tiče… pa kum je to moj, nije dugme 🙂 odlučili smo se za Orlove stene, jer sam ja sam odavde za negde dalje, a i u najavi je neki SE, mada ja i Gugi sumnjamo u to, jer smatramo da će biti čist istok, koji se kod nas manifestuje negde kao severoistok, negde kao jugoistok, zavisi kako zaobilazi planinu. Na Orlovima stenama može da se leti sve istočno, pa je i to bio jedan od razloga.

Sa Gugijem polazi i David i nalazimo se u Raški, dok je vozač moj drug Boban. Prelaze kod mene u auto, a njihov ostaje u Raški, tako da imamo i logistiku 🙂 stižemo na stene na vreme, oko 12h. Dok se Gugi i David spremaju, ja pokazujem drugaru stene, objašnjavam put sa Kopa preko Krive Reke, koji će možda koristiti u retransportu… i svašta nešto. Kumulusa na sve strane, ali se polako sastavljaju i prave velike senke, što je na Kopu česta pojava. Baš zbog toga žurim sa objašnjavanjem, ali i zaboravljam da izvršim malu nuždu, što je i poenta ovog izveštaja 🙂

Polećemo svi zajedno, a na Orlovim radi kao po običaju svuda. Prvobitni plan je da preletimo dolinu, nakačimo se na Goliju, pa dalje na zapad prema Novoj Varoši, Prijepolju, Zlatiboru… Problem je niska baza na oko 2200m max, što je malo, jer moramo da preletimo veliki Kopaonički plato, koji je prosečne visine 1600m, ali je i širok par kilometara, zavisi kako gde. Prekriven je gustom šumom smrče, pa nema sletišta, sem puta ili jedne male livade na Crvenim barama, gde može samo mečka da te pojede 🙂 Posle baze na dežurnom stubu kod putarske baze, pokušavam da se nakačim na Gvozdac i Ledenice (ski staze na severnom obronku Karaman grebena), koje su u senci. Vadio sam se tu nekoliko puta u preskakanju Kopa. Gugi ide za mnom, ali ništa ne nalazimo i odlučujem se da krenem prema Beloj reci i dalje istočnom stranom prema Pančiću, pa kad dohvatim negde bazu, probam da prebacim na zapadnu stranu Kopa. Hvatam jak i uzak balon na Beloj reci, dok ga Gugi 50m ispod mene nema. Uspevam da dohvatim bazu na vrh Jarma. Sada je mnogo lakše, idem Karaman gremenom, konvergencijom, pravo na Konake, pa na jugozapadnu stranu Pančića. Gugi odlazi prema Junioru i tu se odvajamo. David odlično leti, iznad starta je u bazi, ali je rizično za njega i njegov glajder da pokušava ovo kao ja i Gugi.

Kada sam prošao Konake, upao sam u žestoki nispon. Znao sam da idem pravo na dežurni stub sa te strane, ali postaje mi frka da ne prebacim žičaru na Sunčanj dolini i budem primoran da sletim u Konake. Ipak prelećem žičaru sa nekih 100m i čim sam se dohvatio jugozapadne strane, raketa! Roka 5m/s, to je pravi Kop. Javljam Gugiju, ali on se javlja sa Zaplanine (istočna strana Pančića) i kaže da se muči. Tu izlazim do baze, koja je ovamo 2500-2600m, ali me oblak usisava do 2800m. Zapravo ja nisam vrteo pravu krtinu, koja je bila pored mene, a na koju sam naleteo kada sam krenuo ispod oblaka napolje. Boom 7 m/s!!! Izlazim iz baze i menjam plan. Sada odlučujem da se držim zapadne osunčane strane prema Kraljevu, koju poznajem kao svoj džep, a i kumulostrada na tamo je perfektna.

Krećem prema Jadovniku, u konvergenciji sam, veoma malo gubim visinu. Tamo opet vrtim malo, ali do baze. Već mi se ide u WC, ali nije toliko opasno. Posle ide Pogrebina BOOOM, pa idem prema Boćama BOOOM, sve raketa do rakete i sve preko 5m/s. Konstantno sam pod bazom, malo vrtim, puno glajdam. Gugi se javlja da se čupa kod Leška.

Tada ponovo menjam plan. Odulučujem se da rokam po grebenu (zapadnim padinama Kopa), jer sve radi odlično i kako stvari stoje, ima da pukne 100+km bez problema. Nad Boće u bazi, odlučujem da nastavim neki kilometar, pa da se vratim na isti oblak, bazu, pa nazad prema Mitrovici, da ućarim i tu neki kilometar 🙂 Već mi se ozbiljno ide u WC. Idem Pogrebina BOOM, ne vrtim ništa, dolazim pred Jadovnik BOOM, malo vrtim i u bazi sam i odlučujem da probam da izvršim nuždu iz vazduha. Sve sam namestio, sklonio, ali ako pokušam, biće sve po meni. Ne sviđa mi se ta ideja pa odustajem i odlučujem se da trpim dok mogu. Nastavljam let, Lisina BOOM, malo vrtim i u bazi sam. Glajdam preko Čajetinke i Treske, penje, ali ništa ne vrtim jer sam skoro pod bazom. Napor postaje skoro nepodnošljiv, ali planiram da odem do Leposavića, pa da se vratim za Rašku. Valjda ću izdržati. Ispred mene je fenomenalna kumulostrada od Leška prema Leposaviću, sve će to lako da ide. Međutim pred sami dolazak na prvi kumulus u nizu, puca me raketa koju vrtim do 2800m, pored prvog kumulusa u nizu. Glajdam polako pored kumulostrade, ali sam gotov. Postaje bolno i nepodnošljivo. Svakog trenutka može da krene. Ipak, ne mogavši više da izdržim, zanemarujem kumulostradu, plan i sve i okrećem prema Raški. Ali kad čovek voli da leti, ništa nije jače od toga. Umesto da okrenem pravo za Rašku, ja se odlučim da krenem niz kumulostradu prema Novom Pazaru, pa onda prema Raški, kako bih možda ućario trougao. Nisam planirao da vrtim, samo da glajdam jer će da drži, a tako je i bilo. Medjutim ubrzo odustajem i od tog plana i idem pravo kući. Namerno kažem kući, jer nisam bio siguran da li ću izdržati do sletanja, pa ako se “omokrim”, da mogu da uletim pravo u kuću, da me ne gleda narod takvog 🙂 Prozivam Gugija nekoliko puta već, ali se ne odaziva. Stižem u Rašku sa preko 1000m, pa ne mogavši da izdržim više, radim spiralu i slećem 300m od kuće, jer sam izdržao do zemlje, a tu me ljudi slabije poznaju. Otpozdravljaju me neki iz dvorišta, ali ja bacam sve sa sebe i počinjem da se olakšavam. Živi blam me pojeo, ali je to smešno u odnosu na to kakav sam teret sa sebe bacio…

Odlazim kući, pa krećem do grada da pokupim ćeru i suprugu iz tazbine. Vidim Gugija kako je nisko iznad Raške i sleće u Supnje. Odlazim kod njega i pričamo jedan  drugom svoje jade. On se mučio da preskoči Kopaonik, pa je na kraju mora da zaobiđe Pančič sa južne strane, a onda umesto rakete, spao je skroz do Leška, gde se uspeo izvaditi. Posle je krenuo prema Leposaviću, nije ništa mogao da nađe, pa se mučio nisko i tamo. Onda kad ga je krenulo, otišao je do blizu Mitrovice, a u povratku mu se isprazni Naviter, jedini instrument koji je imao. Na stanicu ga niko nije čuo, niti je on nas. Moje jade već znate.

David se odlučio da ne ostaje na startu, već je krenuo istočnim obroncima na sever i sleteo u Krivu reku. Bravo Davide na letenju, bio si odličan!

Poenta ove priče nije šala i izmamljivanje vaših osmeha. Poenta je da sam ja izgubio vrhunski dan zbog nemarnosti i nekoncentracije na startu. Mogao sam možada da puknem i 150km, a ovako sam ostao na 66.6km. Čak mi ni trougao nije priznat, iako mi je Naviter izbacio trougao od 60km na kraju leta. Ja sam zaboravio ovo, ali zbog nekoncentracije možete zaboraviti i mnogo ozbiljnije stvari, npr. da se vežete za sistem… da zaboravite da zakačite speed, da ne pogledate dobro glajder na poletanju…. masa scenarija koja vam mogu napraviti probleme. Ovo što se meni desilo, jeste velikom merom i zbog hladnoće koja je bila baš velika pod bazom, pa me je ranije poteralo. Rešavajte ovaj problem na bilo koji način, nemojte da sedite kao ja u livadi i gledate kumuluse koji i dalje fenomenalno rade, a vi blejite na zemlji zbog fiziološke potrebe… ili da kažem neodgovornosti.

Predrag Dudic KOPAONIK – RAŠKA  66,6km

Zoran Petrović Gugi Kopaonik-Srbovac-Raška 75km

David Ašimi Orlove stene-Kriva reka 17km