Proteklog vikenda je održano tradicionalno takmičenje u preletu na Kopaoniku. Ove godine baš nemamo sreće sa vremenom pa je i ovo takmičenje održano u rezervnom terminu. Moram da primetim da posećenost takmičenja malo opada ali da se ipak okupilo 27 pilota uprkos ne baš savršenoj prognozi.
Prvi dan takmičenjenja je bio petak 30. avgust, po prognizi vetar istočni-severoistočni. Odlazimo na većini omražen start Kokorovac zato što jedini on može da se leti po takvom vetru. Postavljen je zadatak sa startnim cilindrom u reonu Pogrebine, jednom tačkom podno Golije, sledećom tačkom blizu Novog Pazara i ciljem u Delimedjama. Ukupna dužina oko 58km.
Prvi poleće naravno Vlajko iako kaže da ga je strah da ne iscuri, na šta smo se mi slatko nasmejali 🙂
Ne radi ništa još i on brzo nestaje iz vida nisko ka Pogrebini. Poleće još nekoliko pilota ali se vidi da svako ima problem prilikom prolaska kroz rotor koji se pravi od jakog bočnog vetra. Na startu sve jače duva, glajderi koje vidimo se jako teško kreću u vetar i niko se više ne odlučuje na poletanje pa se trka poništava zbog nejednakih uslova za startovanje preostalih takmičara. Mislim da je odluka bila ispravna. Pedja kaže da je šteta jer je dalje bilo lepo mada su neki rekli da je bilo veselo na Pogrebini ali posle nje je bilo dobro.
Letovi na dan: 2019-08-30
Drugi takmičarski dan je bila subota 31. avgust. Jutro je osvanulo skroz zatvoreno. Prognoza kaže da se od podne raščišćava uz umeren istočni vetar koji pogoduje startu na Orlovim Stenama. Odluka o odlasku na start se odlaže nekoliko puta da bi se konačno task otkazao jer po mišljenju organizatora ne postoje uslovi da se trka odvija zapadno od Kopaonika tj. u pravcu Sjenice. Dosta pilota je toga dana ipak otišlo na start i napravilo lepe rekreativne letove sa panoramskim razgledanjem Kopaonika. Organizator je obezbedio retransport sa oficijelnih sletišta kod asfaltne baze i iz Brzeća.
Oni koji su rešili da se vraćaju na Kop sami, pa preleteli na drugi stranu ka Raški, su prijavili da tamo uslovi nisu bili dobri za task tako da je odluka organizatora bila na mestu.
Šteta što se malo ipak ne razmisli o mogućnosti taska na istočnim padinama, možda sa nekom rutom koja prati puteve retransport nije nemoguć.
Letovi na dan: 2019-08-31
Treći takmičarski dan nedelja 1. septembar je osvanuo sunčan i sa jakim istočnim vetrom. Predhodne večeri smo dobili obaveštenje da se ide na Goliju, start Odvraćenica i da dodjemo ranije na zborno mesto. Put do tamo malo traje ali ništa neizdrživo pa uz malo priče i šale stižemo. Prvi put sam tamo, start izgleda odlično, trava pokošena, ima mesta za ogroman broj paraglajdera. Na momente duva jače ali generalno deluje dobro. Postavlja se zadatak koji ide malo levog grebenom Golije pa desno oko kilometar van glavne padine, tačkom kod Raške, sledećom kod Novog Pazara pa nazad do Raške i konačno ciljem na često korišćenom terenu u Beocima, ukupno oko 68km. Nebo je gotovo plavo bez oblaka. Opet Vlajko poleće prvi pa za njim i mnogi drugi. Vidi se da u vazduhu nije prijatno pa gotovo svako ima manje asimetrije. U trenutku kada je Braca krenuo da poleće, srećom tik iznad zemlje, hvata ga dust devil i baca unazad nekoliko desetina metara. Srećom sve je prošlo bez povreda kako za njega tako i za ostale na startu. Polećem i ja, vidim da je turbuletno i usko ali se ne snalazim odmah da prebacim mod letenja i propuštam dobar interval sa kojim neki ekspresno izlaze gore. Nema veze, sada sam sam ispred starta i mogu malo opuštenije da se zagrejem i priviknem na uslove. Taman kada sam postigao neku visinu trka je krenula i prvi piloti već idu ka prvoj tački levo. Ubrzo i ja krećem za njima i overavam je. Sledeća tačka je mnoge koštala curenja i po mom mišljenju nije dobro postavljena. Vetar je bio sa leva a tačka je skroz silazila sa Golije desno što znači da će povratak nazad ići jako teško. Dolazim do ivice i tu nalazim neko dizanje koje mi daje taman visine koja mi je dovoljna za overavanje tačke. U povratku sa nje vidim nekoliko glajdera nisko i oni uglavnom nisu uspeli da se vrate. Poslužila je i sreća da se u tom trenutku baš aktivirao taj stub u udolini pred kraj grebena pa sam uspeo zajedno sa Martinom da se vratim do starta. Dobijam nešto visine a vidim da levo na putanji neki dobro penju. Krećem sa nedovoljno visine i ne mogu da dobacim do sledećeg grebena pa se vraćam nazad na start. Srećom obustavio sam na vreme prelalazak a falilo je možda 50 metara visine da dohvatim stub. Ponovo se vraćam na već istraženo područje ispred starta gde sad već znam gde šta mogu naći i penjem tu za novi pokušaj. Martin, Bogdan i Milan Stević idu zajedno i nalaze stub. Izlaze na lepu visinu pa kreću dalje ali velikom brzinom opet cure. Sloba i ja vrtimo gde su oni bili malopre i dobijamo dobru visinu pa krećemo dalje. Sada gledam Martina i Bogdana nisko a Milan Stević je pronašao neku raketu i nestao iz vidnog polja.
Martin nešto pronalazi i penje a Bogdan to maši i curi. Vidim Stevića da visoko ide ka Raški. Ponovo se spajam sa Martinom i krećemo dalje. On je malo ispred mene a ja biram putanju nekoliko stepeni desno od njega. Nisam nešto pametno tu smislio ali razmišljam da nema smisla ići za njim jer je bolje da pokrijemo što veći prostor pa ko vidi da je bolje na drugoj strani može lako da se prebaci. Ispostavilo se da je moja putanja bila mnogo bolja i da sam do Trnave gde je bio sledeći stub izgubio nekoliko stotina metara manje od njega. Vrti i on dole ali ja brzo penjem i krećem dalje. Idem opuštenije sad jer su ovde uslovi manje turbulenti nego na Goliji. U jednom trenutku ulazim u neko jako dizanje propraćeno jakim odlaskom glajdera nazad nakon čega je usledilo iskakanje napred. Komande sam povukao koliko god sam mogao dok se glajder nije zaustavio, srećom bez ikakvog kolapsa. Nastavljam tu da vrtim ali ne do kraja jer sve na putu ka tački diže, lepo je Rika rekao na brifingu da su namestili tačku na stub 🙂
Milan Stević je nekako uspeo da dodje u kontra fazi do te tačke i produžio pravo da potraži neko dizanje, vidim ga u pravcu Razdolja dosta niže.
Overavam tačku i sa dobrom visinom krećem ka Novom Pazaru. Srećem Martina i Slobu malo niže idu da overe Rašku. Do Pazara ima oko 14km koliko se sećam, kalkulišem i vidim da imam visinu da overim tačku tamo pri datim uslovima ali se naravno nadam da će se naći nešto za popravku usput. Nažalost nisam našao ništa i prva prava termička aktivnost je kod same tačke. Malo tu popravljam ali možda i grešim u jednom stubu pa ispadam ali se nadam da dobacujem na jedno brdo kod Pazara ka Raški. Dolazim iznad njega ali nije radilo, bar ne u tom trenutku pa slećem kraj puta. Gledajući Draškov log vidim da je našao stub par stotina metara dalje uz to brdo, možda sam i mogao tamo stići ali jednostavno nisam ni pomislio na to. Šaljem lokaciju za retransport i bukvalno kako sam se spakovao i izašao na put oni su stigli po mene, svaka čast za organizaciju!
Trku prvi završava fenomenalni Draško Vladičić iz Podgorice a pored njega jedino je Milan Stević uspeo da dodje do cilja, nekada nije sve u brzini, bravo!
Brzo se vraćamo na Kopaonik i taman ima vremena za ručak pre proglašenja pobednika.
Pored ovog takmičenja proglašenje je bilo i za XC ligu Srbije pa se malo odužilo ali uz obezbedjene pljeskavice i pivo sve se lako podnelo 🙂
Letovi na dan: 2019-09-01
Rezulati takmičenja su na ovom linku
Zahvaljujem se paraglajding klubu Golija na gostoprimstvu i dobroj organizaciji!