Izveštaji
Ovčar – Kamenica
Mar
Preuzeto sa sajta http//paraglidingserbia.rs
Posle jučerašnjeg solidnog dana, ponovo dobra prognoza. Ovoga puta severni vetar. Gledam prognozu, obećava 🙂Odustajem od Rajca jer XCskies kaže da je dobar potencijal za letenje negde do Gornjeg Milanovca, pa se odlučujem za Ovčar. Sonda dobra, sve izgleda kako treba. Dogovaram se sa bratom Martinom, ali on zbog obaveza ne može da stigne na vreme, a ja ne želeći da propustim dan, pravim plan za sebe. Čujem se sa Bracom i Svorcanom i oni su voljni da idemo na Ovčar. Odlučujem da krenem busom do Kraljeva, pa sa njima do Ovčara, a plan za kući je “avionom” 🙂
Na startu nas trojica, Viktor, Šomi, Šone, Žarko, Aca i Emil iz Kragujevca. Ako sam nekog zaboravio ne zamerite. Dan izgleda odlično, kumulusi se pojavljuju iznad starta, ima ih i u regionu.. Plan mi je prema Kosovskoj Mitrovici. Ruta je preko Jelice, koja me je dosta puta mučila, pa je neprestano pratim sa starta. Javlja se poneki kumulus, ali čini mi se malo južnije, kao da idu iz doline oko Guče.
Poleće Šomi i odmah ulazi u termal. ubrzo za njim i ja, takođe u termal, da ne kažem krtinu. Penjemo blizu 2500 do baze. Šomi odlučuje da krene prema Lučanima i Arilju, dok se ja držim svog plana. Dogovor na startu je bio da se čekamo neko vreme iznad starta, pa da zajedno krenemo ka Mitrovici. Ispod mene vrte Aca i Svorci, a poleteli su i Viktor i još neki, ali ne mogu da postignu moju visinu. Svorci i Aca su mi najbliži i smatram da imaju dovoljno visine da idemo zajedno, međutim oni se ne odlučuju još za polazak, pa ja da ne bih više gubio vreme, krećem sam.
U putu ka Jelici formira se jedan kumulus južnije u dolini i idem pravo na njega, Uspevam da ga dohvatim i vrtim na oko 2000m. U tom vidim Svorcana da je krenuo prema Jelici, pa odlučujem da se vratim i ja , kako bi išli zajedno, lakže je, a i zanimlivije. Pošto sam bio neki kilometar udaljen, Svorcan je sada blago ispred mene. Ja odlučujem da glajdam iznad južne strane, a on iznad vetrene, severne. Moja linija je bolja, ali on nalazi stub na padini, dok ja nemam ništa. Odlazim ka njemu, on je možda 200m iznad, ali ne mogu da uhvatim termal. Pomeram se još malo i hvatam neki balon za par stotina metara. Svorci je ponovo nisko na padini, ali stalno nalazi nešto da se popne neki metar i tako glajda nisko. Ja idem samim vrhom, ali takođe nisko. Tako čas je on ispred, čas ja, ali uglavnom baš se mučimo. Vrtimo maksimalno 1700m, ali uglavnom je oko 1400-1500m i moramo stalno da se popravljamo jer smo niski. na kraju Jelice nalazimo ponovo neki balon, ali opet ništa. Pošto se sada Svorci popeo kod mene vrhom planine, ostaje nisko i odlučuje da ode na sletanje na južnu stranu, jer je rizično na severnu da može da stigne do sletišta. Sleće u Kaonu, sve OK. Ja sam bio malo viši i krećem na severnu radi lakšeg retransporta, ali odmah nalazim stub i penjem na 1800m.
Idem prema Bogutovcu. Nagde iznad Bogutovačke Banje ponovo penjem do 2000m. Samo kad prođoh Jelicu, mislim se da se dokopam Stolova pa ću da roknem dole, za Kop se bar ne brinem da će da radi. Dolazim na skok sa nekih 1000 m otprilike, međutim ništa, par krugova ali tanko, ništa. Krećem polako ka Čikeru, padinom, ne nalazim ništa konkretno, ali jedrim polako prema vrhu. Kad popnem nekih 20m iznad grebena probam i “lee side” koliko mogu, ali ništa. Radi samo malo uz padinu i to je to. Tako i Čiker i sedlo prema Kamarištu, greben prema Jelovi… Dežurni na startu mrtav, Galeš takođe. Uspevam na Orlovcu da se popnem opet malo nad greben, ali toliko… Slećem u Kamenicu, kad ono na sletanju Žika i Mrlja 🙂 do j…
Pakujem se i sa njima prema gradu, odmah na bus i kući. Hvala drugari! 🙂
3:30h letenja za 56,3 km… odavno nisam imao teži dan, ali i to je trening 😉
Predrag Dudić
