23
Apr
Apr
Preuzeto sa sajta paraglidingserbia.rs
Evo nama jednog lepog izveštaja od Vlajka… doduše sa zakašnjenjem, ali mi smo krivi, jer nam je trebalo vremena da ga obradimo…
“Jaka i ostra termika, ravna i visoka baza, pufnasti kumulusi, dugacki glajdovi, to su stvari koje motivisu i pokrecu jednog XC pilota, pa tako pocinje i ovaj 23. april za mene.
Jutro je dok lezim i cekam da zvoni alarm u 7 h jer moram na posao, citam Rikin izvestaj od naseg zajednickog preleta sa Cajetinske cesme (Kopaonik) do Kragujevca 115 km, koji je bio pre desetak dana, citam i uzivam. Rade leptirici u stomaku, a sa druge strane sam i spokojan, ponedeljak je, ali sam prethodna dva dana imao odlicne letove. Subota, ja i Gugi sa ekipom, Orlove stene, 6:30 u vazduhu i prelet od 143 km, medjutim XC glob napravi trougao od 125 km i dobijem malo vise poena. Nedelja takodje ja i Gugi Rajac, 5 h letenja i prelet 85 km, ali jako jako zahtevan, a sa druge strane zanimljiv let. Proveli smo let, kako on kaze kao ”sijamski bliznaci”, inace takav let ne bi bio moguc drugacije. Ali pored svog spokojstva od dobrih letova prethodnih dana, ne da mi mira to sto je Gugi sinoc na nasoj grupi na viberu okacio sonde i meteogram za dansnji dan. Kaze vrh, nek roka ko moze… tih gde cu na letenje i danas, bio dva prethodna dana, a i dosta posla i obaveza me ceka, a sa druge strane cele zime cekam ovakve dane i sad moraju da mi prodju u radu i zavaravanju sebe kako ce biti ponovo i ja cu biti slobodan i sve ce biti super. Ma kakvi nema od toga nista, zivot, karijera i uzivanje brzo prolaze, zato uzmi sve i sad! Naravno to se odnosi na paraglajding 🙂
Ali mi treba jos malo da ubedim sebe i dam sebi opravdanje, pa kazem pogledacu prognozu za Vrsac koji je za nedelju dana. Ako je losa prognoza idem definitivno. Mislim se ja idem i ovako, ali bice mi lakse ako se ne ide u Vrsac 🙂 Prognoza losa za Vrsac, sad jos verenicu treba ubediti da idem sad i da je to u redu 🙂 novopecen sam, ali ona smeskom odgovara da je to ok, vidim da je ispred nas dugacak i lep zajednicki zivot 🙂 Karta je pala.
Zovem Riku jer je prethodno vece rekao da je on zainteresovan, ali preumoran je i nema sanse. Niko nece od mojih kolega iz kluba, ponedeljak je svi rade. Zika mi odgovara da oni iz KV idu na Stolove, to je super, ali meni se ide na Neradju, start kod Brusa za sve vetrove, najmanje za sever severoistok koji je u najavi ali nema veze, prelet odatle nadalje prema CG mi se svidja. Nista, moram sam. To je pisano i nepisano pravilo, ne ici sam na letenje, makar povesti nekog vozaca ili bilo koga sa sobom, ali posto nemam vremena da nekog trazim, zovem… krecem sam. Hocu biti na startu na vreme, vec sam krenuo, ali neposredno u blizini starta se setih da nisam poneo balasta. Trebaju mi neke flase da ih napunim na izvoru pored puta kojih ima u izobilju u blizini starta, ali nemam flase. Medjutim znam gde cu ih nabaviti, jedna tuzna slika Srbije! Na svakom izvoru ili nekoj uredjenoj cesmi ima tone plasticnih flasa i ostalog smeca pobacanog okolo. Josuvek mi nije jasan i tacan lik u glavi koji u sred prirode pored neke cesme ili izvorista gde je voda za pice moze baciti neko smece, kese, flase… ljudi aman opametite se!
Na startu sam, blizu 12h je, blago kasnim jer mi je plan bio da poletim najkasnije 12h. Planiram da poletim na istocnu stranu, medjutim svo vreme vetar menja pravac sa istoka pa sa severozapada. Vec spreman cekam tajac vetra pa da se svirnem na istocnu stranu. Vidi se da fino radi termika po udarima vetra i koji koji dast devil prodje preko starta. Neobicna atmosfera na startu i meni u glavi, na Neradji sam, niko od pilota i drugih ljudi, ali ovakav dan se ne propusta ni po koju cenu…poleteh!
Odmah me iscupa jedan bas jak balon, ali sa njim dodje i severozapadni, pa sam blago u rotoru, ali ga drzim i penjem, mada vidim da je borba i da ce mi otici. Tako i bi, ali sam uspeo da se prebacim na severnu starnu poletista i na celu brda cekam stub. Fino me je namucio dok ga nisam nasao i popeo, bio je slabasniji i zakosen, odnosio me sa starta, ali sam bio spreman kad ga izgubim da odmah krenem, jer nema vise povratka. Tako i bi sa nekih 2000 metara krecem, mada je to poprilicno nisko zbog visokog terena i konfiguracije. Sam start je na 1350m, ali idemo sta je tu je. Krenuo prema Kopu sa istocne strane. Na Kopaoniku se vidi da fino radi i da je baza preko 3000m, konstantno kako me vetar nosi i priblizavam se Kopaoniku lagano prepravljam sa nekim balonima i iskidanim stubovima, jer vetar stalno menja pravac sa jugoistoka ka severozapadu. Ne zelim da ostanem nisko i zaglavim se negde, blizu sam Orlovih stena i na krivini za Krivu reku hvatam dobar stub i izalzim do baze 3200 m. Odatle samo gas preko Gobelje, pa preko centra Kopaonika prema Novom Pazaru. Plan mi je CG, preko Pestera… Na spidu glajdam ispod baze podugacko, sa tom visinom stizem do zapadne starne NP ali nisko, ispod 1000 m, cini mi se 850 m, ali nisko iznad terena. Uspevam da nadjem prikljucak i da ga uhvatim, penjem do 2000 m. Idem dalje preko jednog grebena koji uvek fino radi, ali posto je vec odlicna baza na Pesteru i visoka, napustam penjanje tu i odlazim na pocetak Pestera na greben. Usput veliki nispon i u zurbi da stignem sto pre ispod baze popnem i nastavim dalje, greska. Dolazim nisko na grebenu i zaglavljujem se, ne mogu da uhvatim prikljucak, stubovi su unutra u ravnici sa blagim brdascima, ako odem unutra a ne uhvatim prikljucak ili stub slecem. Nestrpljiv i nervozan i dalje ostajem na grebenu dok nisam uhvatio prikljucak koji me ubacuje u stub i sa njm na 3700 m… opa! Ali sam mnogo vremana izgubio tu. Nema veze idemo dalje, hladno je i pored toga sto sam se bas slojevito obukao, sa tom visinom umesto da nastavim pravo prema Bijelom Polju, odlucujem da krenem prema Beranama. Bolja je putanja preko Pestera sa blagim brdascima i bolje radi, takodje dole po dimu vidim da je probio neki zapad, tako ispod nekih baza i kumulusa dolazim do kraja Pestera gde jos malo penjem i krecem sa nje prema Beranama i prema jednom kumulusu koji se blago raspada dok dolazim do njega. Medjutim i dalje nesto radi tu, nadjem fino penjanje koje se kasnije pojacavalo i ja sa njim do baze na 4024m. Burazeru cetiri hiljade metara! Pogled neverovatan, ali jako jako hladno, dok disem vidim izmaglicu kao preko zime, crevo za Rechardzer koji pijem se smrzlo, neverovatno! Odatle odlucujem da idem prema Komovima, jasno ih vidim i ne mogu da docekam da dodjem tamo kod njih. Vec mastam kako pored njih hvatam jak stub i penjem jos visine 😀 ali usput probija neki istok i okrecem prema Bjelasici, pravo preko Berana. Tamo hvatam neke fine termale na obliznjim brdima i idem fino ka Bjelasici, ali vidim da debelo kasnim, mnogo gresaka usput i gubljenja vremena. Zadnji stub pre Bjelasice vrtim na 3000 m ali to je bilo zadnje penjanje, dolazim u senci i vidim da su se kumulusi pogasili na njoj, ali svakako uspevam da dodjem na vrh, neverovatan prizor, mnogo snega, velikih sterja od snega itd.Lagano i veoma nisko peglam po njoj i odlazim na jedan zapadni greben koji se spusta do Mojkovca, ali velika greska!! Izabiram pogresan greben i dolinu koja ide do podnozija, veoma ravna bez puta sletista i sa visokom sumom. Taj glajd i neizvesnost da li cu docu do nekog sletista ili sleteti na drvece traje predugacko. Kako koji grebencic zaobidjem i ocekujem, nesto situacija se samo pogorsava, sve ravnije i bez sletista. U kanalu sam, sreca u nesreci jer sam se zalepio za sumu i tu propadam oko 0.5, ali imam ceoni vetar pa idem oko 25 km, napokon posle duzeg vremena se otvara dolinica i magistrala koja vodi prema Kolasinu. Dolazim do tamo, zaobilazim greben i uspevam da se dovucem do Mojkovca do zeleznicke stanice. Josuvek ne verujem gde i kako sam prosao i glajdao kroz dolinu u neizvesnosti. Na livadi jedna zena cudno me gleda dok sam skidao naslage odece i stavljao ih na gomilu. Pita me odakle sam poleteo, kad joj rekoh okrenu se i ode. Sam bog zna sta je pomislila 😀 ali znam sigurno da mi nije poverovala.
I tako ja posle 6:15 h leta i 4024 M visine preleteh 142 km. Nije lose, fino ovo takmicenje Iznad Srbije!”
