Prelet Rajac – Varvarin

Juče je bilo odličnog letenja sa Rajca i pale su prve stotke sezone.

Još jednom pozivam sve da se odazovu pozivu za pisanje izveštaja,  slika i video snimka. Ono što pošaljete biće objavljeno i ostati ubeleženo  za naredne godine.

Gugi je naš veliki mag letenja ali pored toga i pisanja. Odmah po sletanju se bacio na pisanje izveštaja koji je začinio sa  sondažama   i slikama. Evo i njegovog izveštaja:

Пролећни распуст у школи, понедељак, многи су слободни, могли бисмо на летење? Планирање летења креће72 сата раније, сонда је заинтригирала групу пилота:

Крећу разни коментари, скоро сви у позитивном смеру, да ће се смањи интензитет ветра. У помћ зовемо и Буду (због хумора наравно). Било је и непристојних коментара од оних који имају обавезе према послу.
Параметри се мењају у нашу корист, али ветар је на 50% модела западни, ух то никако није за Рајац. Размишљамо о другим алтернативним полетиштима.

На групи смо сигурни Влајко и ја, јавља се Рика, каже ”средио” је слободан дан, јер таква сондажна крива се не пропушта. Зове Марко Спирала, и он је за акцију, направио је замену на послу. Дан раније, стиже Брацо да убацимо резерве у ново седиште, каже долазе Ђоле, Богдан и ко зна још колико летача. Вече пре поласка на летење, све је спремно, опрема, иструменти, батерије напуњене, али где полетети? Звони телефон јавља се Урош, пита да ли смо одлучили где полећемо. Одговор је био, не знамо, ујутру се скупљамо у кафићу код нове спортске хале у Краљеву па одлучујемо где. У току ноћи пратимо актуелне податке РХМЗ, има шансе за Рајац, већини се то свиђа. Имамо алтернативу Шушеока ако је јако и Семедраж ако је много са запада. НОТАМ нам иде на руку, нема активних МТА.
На жалост јутро је освануло са кишицом, сонда је са нижом висином употревљивог термала, нема одустајања, идемо, дефинитивно на Рајац
На старту смо око 11.30. Креће први лет, кумулуси су масивни праве велике сенке. Није битно полећемо, први креће Влајко, потом ја, Брацо, Ђоле, Богдан, Рика, Спирала и други више не знам ко је ко. Термика је слаба, велика сенка прети, пробали смо по гребену ка Башком Рајцу, али већина нас цури, враћамо се и слећемо код штале. Пар обазривих пилота слеће на старт.

Идемо на други покушај, Влајко је видно незадовољан хендлингом свог новог крила, али се вади из провалије као акробата. Крећем ка њему и вртимо нешто јако, али искидано, одмах испред старта. Јуче сам продужио команде, мало сам и неопрезан, добијам велики асиметрични колапс, и као нус продукт краватицу са леве стране. Баш ми не иде, ма не дам се, одлучим да вртим стуб са краватицом и цимам стабило канап. Санирам краватицу, тек кад сам довољно попео, командовањем задње гуртне.
Влајко је доста високо, Брацо је ту, вртимо скупа. Влајко креће први уобичајеном рутом. Зицерашки одаберем североисточне падине Рајца према аутопуту. Врло брзо смо се састали негде северно од Такова.
Влајко врти као чигра, пење лудо и одлази до базе, мени иде слабије, нисам агресиван, тек сам налетео 8 сати са новим половним Ензом, па меканије јездим на лепој пролећној термици и пратим велемајстора.

Током кружења, видим да је небо изнад старта пуно крила, значи прокувало је. Идемо јужном страном Рудника према Крагујевцу. Влајко смањује гас и чека ме пре Крагујевца. Ту летимо упоредо да проверимо перформансе. Опет он креће напред, проналази стуб на западним падинама Гледићких планина и помаже ми да се и ја испењем високо. Јавља се Рика, каже код Гружанског језера је тренутно. Видим да је тамо моћан кумулус и кажем да ће нас стићи врло брзо. Тако је и било, на средини гребена Гледићких планина стиже до нас. Влајко вуче напред и веома ниско улази у долину која није радила. Одлучим да сачекам Рику и лагано вртим све што подиже. Уживам, дан је прелеп, Србија је прелепа, видљивост фантастична.

На жалост фронтмен, Влајко убрзо слеће, Рика и ја пар километара лертимо скупа. Он одлучује да настави, сунчанијом страном ка Крушевцу, а ја се уздам у кумулостраду ка Јухору. Очекујем да ће ме Јухор избацити на добру висину па глајд до Појата. Ех, кумулострада се гаси, остају само јалови облаци који праве велику сенку на Јухору и југоисточно од њега. Тражим, неки окидач, боље речено тумарам, уз пут гледам терен који су Урош и Икса скоро увели у оперативну примену. Не иде, само трагови термике и надање.
Убрзо, схватам да од Појата неће бити ништа, планирам слетање што ближе путу за Ћићевац, само пар километара северозападно од Варварина, 103 км од Рајца.

Врло брзо сам схватио да је избор места за слетање идеалан, због тога што домаћим има пријатеља таксисту, зове га одмах. Такси стиже пре него што сам запаковао ранац. Вози ме до Крушевца, јер из Ћићевца нема баш неких аутобуса према мојој Ратини. Имам среће више него што сам очекивао, на приласку аутобуској станици видм аутобус са таблом Крушевац-Чачак, одмах замолим таксисту да окрене за сто осамдесет, и прати бус до прве станице и тамо да га загради док ја не упаднем. Речено, урађено. Рика зове пита где сам и не верује да котрљам бусом за кући, он још није нашао превоз, а слетео је у Крушевац. Шта да радим, кад је корпа срећеданас у мојим рукама, уосталом прелетео је неколико километара више (клупски ме одвалио), има и бољу брзину па нека ужива.
Док одскачем на неудобном и тврдом седишту локалног буса, иду извештаји, Ђоле прелетео до Витановца 70км, браво за јуниора, Богдан 30-так, Икса 40-так. Влајко се већ пребацио до Крагујевца, Спирала није ни прошао поред корпе са срећом па је решио да превезе мој аутић до Краљева.
Биће ово луда сезона, млади пилоти су загрејани и пуни елана. Ја користим привилегију од Бога, могу да летим и уживам у прелепом погледу ИЗНАД СРБИЈЕ.
П.С. Ако сам некога и нешто заборавио опростите, и овако је извештај преопширан, а Роле нестрпљив.
Уторак има добар градијент и поред цирусне облачности, биће још добрих прелета.