Izveštaji
Stolovi – Novi Pazar
May
Preuzeto sa sajta http//paraglidingserbia.rs
Kao što Vlajko reče, nije bilo planirano. Utorak je pre podne bio za mene pun obaveza. Poslom sam bio u Čačku oko 13 sati i odmah odlučio da kada se vratim kući pobegnem na letenje. Pozvao sam neke drugare nisu mogli. Šaljem poruku Marku Radenkoviću da idem na Glišovske sam, odgovorio je da će biti na radio vezi. Znam da je bolje po jakom vetru NNW da se poleće ispod Čikera, ali put do tamo i retransport su znatno teži. Svojim proverenim terenskim vozilom Ford Focus brzo stižem na start, oko 16 sati, duva jako sa blagim levim bokom, pamtim i gore. Brza priprema opreme, jer vetar u udarima pojačava.
Polećem sa malo niže pozicije od uobičajenog. Odmah sam počeo borbu sa jakim ispucavanjima i turbulencijom. Probijanje je samo 4km/h. Javlja se Marko radio stanicom, kaže on i Boris dolaze na Glišovske. Preporučujem da skrate put i zbog uticaja severozapada polete sa Babinog krša. Nevoljno držim mikrofon jer su stubovi jaki i uski. Upravo pokušavam da se ucentriram u termalu ispred Babinog Krša kada je Spiralica stigao na start. Kojom brzinom je vozio, pitajte njega 🙂Termika je jaka, vario pokazuje više od 3,5m/s, očekujem veliki zanos, ali nije baš tako. Dolazim do baze na 1800m i odlučim da idem napred prema Strmenici, pa dalje Ćava i za Vrnjačku Banju. Heh, vetar je jak i kida termiku na manjoj visini. Kod Stremenice sam se zaglavio i shvatam da gubim vreme dok na Stolovima ubija. Marko mi javlja da su udari 8 pa i 10 m/s. On ne može po takvom vetru da poleti. Korekcija plana, idem nazad na Orlovac pa ću sleteti kod auta ako bude moglo i to je to. Međutim lep stub, ne tako jak, ali fino zakošen iznad bazena u Meljanici me nosi na veće visine i prema Studenoj Planini. Spirala i Boris mi javljaju stanicom da ne brinem za auto i retransport, već da idem u prelet. Baš mi je bilo teško da ih poslušam 😉
Preko stanice čujem juniore, Đorđa, Bogdana i društvo u Čukojevcu, znači nije tako jako jer oni jedre. Baza nije toliko visoka, oko 1900, brzina u odnosu na zemlju je oko 60km/h. Brzo stižem na Studenu. Tu me smer vetra više ne iznenađuje, duva malo više sa severoistoka. Očekivao sam katapult, ali nije ga bilo. To znači napred prema Žaračkoj, jer ako budem tražio stubove ispod kumulusa na zapadnoj strani, samo ću imati problema sa rotorima i tubulencijom. Prelaz do Žaračke je bio brz, GPS pokazuje i 65km/h. Da nije tako jak vetar išao bijh istočnije preko Gokčanice, ali sada mi to ne pada na pamet. Stub na Žaračkoj je iskidan, silovit, nije mi prijao. Malo sam popravio visinu i idem prema selu Lozno, tamo je Icepeak bio kao balerina, vrteo se, propinjao, uvijao, ali penjao dragocene metre. Kombinacija, kasno popodne, mala visina i jak severac u Ibarskoj klisuri nisu baš prijatni za prelet. Nastavljam dalje baz mnogo taktiziranja. Greben Pogrebine ima lepe kumuluse, ali mi se ne ide tamo jer je kasno doba dana i već se vidi kako se šuma povija pod udarima vetra. Ostajem u dolini sa tendencijom da koristim brežuljke Kopaonika na desnoj obali Ibra. Tako napadam Razdolje, brdo istočno od Raške. Ako njega uhvatim onda lako preskačem na Lisac. Baš tako je i bilo, samo brzina u odnosu na tlo niz vetar sada pokazuje 70km/h. Dolina ka Mitrovici je sa jakim vetrom, zato sa samo jednim okretom iznad Lisca nastavljam prema Novom Pazaru. Već sam jako nisko i planiram gde bih mogao bezbedno da sletim. Ipak pre sela Batnjik probam jednu padinicu koja odvaja termal, ali nenormalno zakošen. Popravljam visinu i mogao bih sa tim stubićem još niz vetar. Ipak sam odlučio da na vrhu brda napustim penjanje i kranem ka magistrali. Tu sada kreće lambada, opet mi se najavljuju leve asimetrije, ali se ne dam tako lako. Odabrao sam parcele za sletanje tako da u slučaju rikverc sletanja ne brinem o preprekama. Na sreću sletanje je bilo OK, gradijent vetra mi je omogučio da sletim u napred i na noge. Jedan lepi Jagodinac (čitaj ćuran) pravio mi je društvo pri pakovanju.
Stiže novopostavljeni predsednik PK Golija Rika, da me spasi što se retransporta tiče. Zato i pišem ovaj raport na dugačko, zadužio me. Na žalost, red vožne autobusa nije naklonjen pticama koje kasno sleću, pa me Rika vozi iz Raške do Ušća, gde me preuzima Boris. Za to vreme Spirala, koji je sleteo u Metikoše (leteo čovek u vetar), sa Davidom ide na Stolove po moj auto. Paraglajding mafija, nema šta. Veliko hvala za pomoć, pravi drugari.
Zoran Petrović – Gugi
