Timsko letenje

Datum pisanja 8-7-2020
Ima već neko vreme kako nisam podelio svoja iskustva sa zajednicom niti pisao izveštaje o preletima. Najveći razlog je taj što su mi samostalni preleti postali slični i prestali su da nose isto uzbuđenje i inspiraciju za pisanjem koje sam ranije imao. Ovom prilikom se takođe neću osvrtati pojedinačno na letove iz prethodnih nekoliko nedelja da bih veštački izazvao poriv za pisanjem već želim da nešto napišem o načinu letenja koji me najviše usrećuje u poslednje vreme i koji na mene u ovom trenutku ostavlja najlepši utisak.

Iskusniji piloti će u ovom tekstu prepoznati verovatno razmišljanja kroz koja su već prošli tokom svoje letačke karijere pa im ništa neće biti strano. Stoga ovaj tekst više usmeravam ka onoj grupi pilota koji su u zoni intenzivnijeg napredovanja ka preletima od 20-50-100km.
Ovaj tekst je pisan bez interpretacija drugih štiva i pomagala, samim tim ne treba da služi kao priručnik za letenje u grupi. Radi se o nekim pravilima i filozofiji koje se mi držimo u Flyfit školi i klubu. Mnoge izreneče misli su samo nadgradnja na osnove koje sam učio od svog instruktora Mladena, kasnije od Srđana, Željka i ostalih sa kojima sam se našao u vazduhu. Pretpostavljam da ima mnogo prostora za dopune i ispravke u ovom tekstu pa se ne ustručavajte da me korigujete ako negde grešim.
Sa obzirom da se minimalno dovodi u pitanje bezbednost imao sam više slobode u pisanju.

Da razjasnimo par stvari pre nego što se udubim.
Timsko letenje i takmičarsko letenje su za mene dve sasvim suprotne stvari. Na takmičenju postoji pobednik i piloti se trkaju. Ako neko i leti sa vama duž celog zadatka to nije da bih na kraju dana podelio sreću sa vama već mu odgovarate u tom trenutku iz raznoraznih taktičkih razloga da bi se ostvario što bolji rezultat. Takmičenje je sasvim drugi pristup igri i ja neću zalaziti u to osim što mogu reći iz sopstvenih iskustava u Kolumbiji, Makedoniji da je poenta igre drugačija i ljudi dolaze da pobede i ne biraju sredstva i način za to. Guranje u stubovima, svađa, pičkaranje, rezerve, pun gas i adrenalin. Ja za to imam veliki respekt ali je važno da napomenem da odlazak na takmičenje ozbiljnije je retko zezanje i druženje već borba iz dana u dan i veliki napor koji treba izdržati. Na podijumu su trojica, ali najčešće zapravo samo jedan u očima posmatrača. Sve ostale nagrade samo odugovlače ceremoniju. Moram da napomenem da su kod nas takmičenja mnogo mekša i rasterećenija i obiluju dobrim druženjem.

Timsko letenje u idealnim okolnostima je nešto sasvim drugo. Iako se često desi da se iz raznoraznih razloga pogube piloti u vazduhu i na kraju dana imaju različite rezultate, teži se od početka podeli sreće ili razočarenja između dvoje ili više ljudi. Za timsko letenje je potrebna veština i glajderi sličnih performansi, ali bih češće razdvajanju u vazduhu prepisao pohlepi za većom kilometražom, nestrpljenjem a po najviše onim našim “Ma šta on zna, imam ja bolju putanju”. U principu, one osobine koje nam otežavaju život nam otežavaju i timsko letenje 🙂
Ove i prošle godine sam imao priliku da letim sa nekoliko pilota kod nas timski i ne mogu da vam prenesem koliko mi je to promenilo pogled na paraglajding. Pre neki dan sam oko 150km proveo rame uz rame sa Vlajkom i Željkom u odvojenim letovima, pre toga sa Srkijem, Mladenom i Ćehom nekoliko puta, a bilo je i još pilota sa kraćim zajedničkim segmentima. Svaki od tih letova ću pamtiti po i već vidim da su mi mnogo draži od dužih, individualnih. Prednost letenja u timu je uglavnom većini pilota jasna ali pre nego što bih se osvrnuo na to želim da podelim moje mišljenje o pravilima igre ako želite da se timsko letenje ostvari.
U koliko se odlučite da letite timski, a nije svaki dan povoljan za to, računajte na sledeće:
1. Pokažite poštovanje prema boljem i iskusnijem pilotu od sebe.
Ovo pravilo igre se uvažava pre odlaska na letenje ili prilikom slučajnog nalaženja sa pilotom u vazduhu sa kojim želite timski da letite.
Ako su se uslovi stvorili, imate nekog ko će vas malo pričekati i pokazuje volju da leti sa vama – ovo je najvažniji korak. Progutajte knedlu sujete i budite pratilac odluka u preletu. Za određivanje vođe timskog leta oslonite se na iskustvo, poznavanje meteorologije, čitanje terena, poznavanje mapa, notama, zatim snalaženju u teškim uslovima, rezultatima na takmičenjima, pa i na dužinu dosadašnjih preleta.

Dužina leta nije merilo znanja, to je važno da se razume. Postoji još mnogo važnijih segmenata koji se uče i usvajaju kako postajete bolji i kompletniji pilot. Stoga, ako letite sa nekim za koga ste procenili da treba da bude vođa tog dana onda ne sumnjajte u njegove odluke, držite se njegovog plana, pratite ga i ponašanjem demonstrirajte da ste sa njim krenuli u timski let. Siguran sam da će i sam predvodnik uzvratiti mnogim sopstvenim gestovima koji su neophodni da biste se održali zajedno tokom celog dana kao npr da vas ponekad malo pričeka u bazi. Na mom najprostijem primeru iz prethodnih nekoliko letova to izgleda ovako – Ako letim sa Vlajkom, Željkom, Mladenom nema šta da pametujem već slušam i pratim. Iako mi se desi da nekada izvučem u danu duži let od njih, ja dobro znam gde stojim, koliko imam iskustva i kako trebam da se ponašam. A to je da učestvujem i pomognem u tom letu ali nikako da vodim kolo jer smatram da su oni bolji piloti od mene. U koliko se mešate u odluke vođe tima, samo stvarate konfuziju i on može dovesti svoje tipične planove u pitanje. To može imati negativan uticaj na let pa i samu taktiku i njegovo trajanje.

Neretko se dešava da jato čine izuzetno iskusni piloti čije konstruktivne ali odmerene zejedničke odluke mogu samo pomoći u letenju ali taj primer izuzimam iz ovog teksta i neću produbljivati. Takvi primeri su tandemi Gugi-Vlajko, Vlajko-Rika, i ostala partnerstva koja imaju više sati zajedno u vazduhu od mnogih rekreativaca u Srbiji zajedno 🙂
2. Fizička udaljenost

Drugo pravilo se dešava neposredno pred poletanje, tokom leta i jedno je od najvažnijih pokazatelja koliko ste odlučni da sa nekim letite.
Morate biti spremni da poletite i pre vašeg kolege i čekate bez postavljanja suvišnih pitanja. Kada poleti odmah polećete za njim, pratite ili pomažete u pronalaženju prvog stuba. Sve vreme držite bezbednu distancu ali se ne razdvajate previše jer i najmanja odvajanja mogu da ugroze timski let. Prostor između vas na glajdu treba da bude nekoliko širina krila a pozicija takva da vas pilot vidi u svakom trenutku kričkom oka. Važno je ne nabijati se iznad, iza ili ispod pilota jer se time ništa ne dobija, samo smetate i primoravate ostale da se okreću, rastežu vrat i traže vas po vazduhu. Ovo komešanje u sistemu može negativno da utiče na glajd i fokus za dalju putanju kretanja. Dakle, distanca vaša je uvek takva da ste jedan pored drugog i da češljate teren. Ako ste malo iza, stiskate speed i približavate se grupi na predloženu formaciju jedan do drugog. Ta formacija služi da bi uočavanje pronalaska stuba bilo što lakše kako bi svi piloti krenuli ka vama u koliko imate penjanje ili bolju putanju. U koliko pak niste vidljivi drugima a imate dobar stub potrebno je da na stanici to javite ako ste u mogućnosti ili bar emitujete zvuk vašeg variija ne bi li piloti krenuli u vašem smeru.

Ostajanje iza grupe da se navrti još koji krug je tipična greška u timskom letenju a ume biti povezana i sa kalkulisanjem – najlošijom osobinom timskog letenja. Onog trenutka kada ostanete iza da navrtite još koji krug, ispadate iz ritma osim ako nemate glajder značajno boljih performansi u odnosu na vođu.

3. Kalkulisanje
Kalkulisati je sasvim u redu ako rešite da ne letite timski i odlučite se da sledite put grupe pilota da biste imali dobar pregled terena i termičkih aktivnosti. Ovaj način letenja je ispravan ako nemate ravnopravnog pilota prema znanju i prema performansama glajdera i želite da letite visoko i što duže. Šta više, ova taktika je poželjna za početnike u preletima kako bi što duže ostali u vazduhu i uvećavali satnicu i iskustvo. Sa druge strane, ako letite timski kalkulisati nije poželjno i nije sportski gest. Nikada ne smete zaboraviti da nećete uvek biti visoko i da ste zarad 100m nabijene visine u tom stubu gde ste ostali da vrtite izgubili ekipu koja će vam znatno pomoći kada budete nisko i kada se desi onaj krizni momenat u preletu (a dešava u proseku makar jednom). Još manje sportski po mom mišljenju puštanje pilota da ode u jednom smeru dok vi levitirate i čekate da vidite da li je ta putanja ispravna a onda se odlučite da odete na drugu stranu. Time ste sebi dali 50% veće šanse da ostanete u letu koristeći timskog kolegu kao poslat uzorak. Sve ove tehnike sebičnog letenja i nadmudrivanja mogu da se nekada pokažu dobrim pa se desi da ispadnete pobednik ali na dužem štapu kalkulisanje nikada neće doneti prednost u odnosu na ono što može da ostvari jedan tim pilota koji zajedno lete zbog previše pozitivnih karakteristika koje takvo letenje donosi.

A kad smo kod prednosti, navešću samo nekoliko:
1. Centriranje stuba, povećan prosek penjanja po stubu = veća xc brzina leta.
2. Prednost kod seljenja između stubova3. Nemerljiv napredak u znanju4. U slučaju problema, lakše lociranje pilota, pomoć u datom trenutku, komunikacija.
5. Lakše provedeni sati u retransportu ili hodanju.
6. Podela sreće, euforije i razočarenja, prepričavanje događaja.
7. Nema ribolovačkih priča
U koliko timsko letenje zvuči bajkovito i neostvarivo možda će rezultat pilota iz Brazila koji su oborili svetski rekord u distanci promeniti mišljenje. Marcelo Prieto, Rafael Saladini and Rafael de Moraes Barro su 10 Otobra 2019 postavili rekord od 588km. Leteli su kao tim, i sleteli na istu tačku na zalasku sunca posle 11h. Mislim da se tako šmekerski leti, deli radost i uspeh.
Timovi u vazduhu će se svakako razdvajati usled različitih okolnosti, sreće, bolje veštine jednog pilota, boljih i lošijih glajdera, ali težiti da makar segmente leta provedete sa nekim u vazduhu je izuzetno iskustvo. U ovakvom letenju svi su pobednici. Ne mogu da zaboravim dan kada je Ivana i mene Mladen prvi put poveo na prelet sa Rajca do Kraljeva. Dva početnika koji ne znaju gde se nalaze i instruktor koji je tu putanju već preleteo mnogo puta. Tada njemu sigurno nije značilo da li će preleteti 60 ili 90km, umesto toga odlučio je da nas čeka i da nam pomogne da napravimo svoj prvi prelet i za uzvrat je dobio euforiju koja je nas je kao ekipu držala nedeljama. Krojio je naše početke i dalji odnos prema sportu. Slično se meni desilo nedavno sa Ćehom na letu Divčibare-Meljak-Lazarevac. Istu rutu sam već preleteo i sve mi je bilo poznato ali znajući da on nije, bio sam motivisan da zajedno uspemo u tome ne bi li on taj let uvrstio u jedan od svojih najlepših svojevremeno. Mislio je da je bio sporiji i da me je kočio ali zar je bitno, imao sam minimalan utisak da je bilo tako i nisam baš siguran da i to što me je malo zadržao kasnije nije neutralisao svojim prisustvom u letu koji je bio olakšan jer smo bili zajedno. Tako da sve u svemu pitanje da li jurcanje u XC rekreativnom letenju može da donese veću prednost u odnosu na čekanje drugih pilota.
Zaključak je da povedete nekada pilota na prelet ako ste u mogućnosti, ulepšate mu dan i vi ćete se osećati podjednako dobro. Grupišite se okvirno prema znanju i mogućnostima, nije važno da li se radi o 30ak ili 150km i uživajte u sportu. Piloti sa B i C krilima takođe treba da pokušavaju da lete zajedno.

Znate za onaj problem kada bolje vrtite na jednu stranu? To takođe rešava timsko letenje, gde je krenuo pilot tu morate i vi, a imate ga na nišanu od gurtne kopirate njegovo kretanje i videćete kako se ta strana odjednom popravlja kroz vreme a da niste ni svesni toga.

Ovi stavovi su pored ličnih i stavovi našeg kluba Flyfit. Želim vam puno druženja i dobrih letačkih dana. Pomerite svoje granice kao što su to ove godine uradili Željko, Pavle i Spirala! Čestitam svima i ne zaboravite, za svaki od tih rekorda bio je delom ili skoro u celosti zaslužan tim pilota.

Dopuna 24-7-2020
Dopunjujem izveštaj sa još nekoliko aktivnosti koje su se desile nakon pisanja. Iako se predstavljam kao ambasador timskog letenja u tekstu iznad, moram priznati da sam u jednoj situaciji pogrešio i ispalio ekipu. Nedavno se desilo to kada sam se loše snašao i orjentisao kod Bosanske granice, zeznuo Mlađu i Željka jer nisam postupio po zajedničkom planu leta iako smo bili kilometrima udaljeni jedan od drugog. Koštao sam ih dobrih distanci i otežao let, eto, samo da napomenem da svima se desi da pogreše i nadam se da će biti oprošteno. Konkretno još gore je što se to desilo kada sam napravio svoj najduži let do sada pa je i on ostao u senci jer smo možda mogli i do veće kilomtraže. Tako da tom letu neću poklanjati mnogo pažnje iz više razloga, em što nije bio prezahtevan, em se nije desio kako sam maštao a to je da se timski obori rekord, i na kraju još sjebah druge. 🙂 Mislio sam da bi bilo licemerno da ne pomenem ovaj momenat a da pišem na temu timskog letenja.

Prošle nedelje smo nastavili sa dobrim letovima kod nas, a i svuda u regionu se dobro letelo. Draško je pravio sjajne letove u Crnoj Gori a u Makedoniji su zapisani novi rekordi u kilomteraži i FAI trouglu. Sve je otišlo za korak dalje i radujem se zbog toga. U Bosni je bilo lepih letova ali i jedan izuzetno tužan događaj. Naše misli su sa Zukom, njegovom porodicom i klubom ExtremeSports Sarajevo.
Ako je nekom promaklo, ovo su linkovi od dobrih letova iz proteklog perioda.

Marko Milutinović

MK FAI rekord – timski let dva brata
https://xcglobe.com/flights#show-flight/2360294/
MK Rekord po distanci
https://xcglobe.com/flights#show-flight/2360175/
Timski let ravničarahttps://xcglobe.com/flights#show-flight/2359861/
Draškova bravura, kopno – primorjehttps://xcglobe.com/flights#show-flight/2359861/
Ljubuški https://xcglobe.com/flights#show-flight/2360132/
Gugi/Vlajko – Na muci se poznaju junaci https://xcglobe.com/pilots#show-flight/2345463/https://xcglobe.com/pilots#show-flight/2358174/https://xcglobe.com/flights#show-flight/2358338/
Moj let https://xcglobe.com/pilots#show-flight/2358062/