Десант на Дрвар 13. – 15. 8. 2021.

После неколико одлагања, дуго очекивано такмичење је коначно одржано. И то какво такмичење! 

Пре него што почнем да пишем о самом догађају поменућу неколико детаља о догађајима који су му предходили. Недељу дана раније, седимо у Нишкој Бањи опуштено пијемо пиће и водимо бесконачне параглајдинг разговоре када Жељко ничим изазван објављује да је Десант на Дрвар следеће недеље! Ауууу, Урош и јa се гледамо са идентичним изразом лица и објица мислимо исто: “Јбт, како искомбиновати посао, породицу, обавезе, живот и направити још четири слободна дана?” Већина пилота којима сам у наредним данима ово поменуо је реаговала исто. Неки су се задовољно смешкали јер већ имају комбинацију, неки као нпр. Урош, Роле, Драган Стевић и ја су забринути али одлучни да иду а неки очајни јер је комбинаторика једноставно немогућа. Занимљиво је да су сви или барем сви са којма сам о томе разговаро, били баш загрејани за ово такмичење. Да је такмичење одржано у првобитним терминима, сигуран сам да би одзив такмичара био барем за 30% већи. 

    Четвртак, пут за Дрвар. 

Крагујевац – Пожаревац у Лади специјал са Урошем за управљачем је устаљена рутина. Загонетни руски дизајн који на брзинама већим од 130 успоставља заштитно поље око аутомобила чини овај део пута посебно удобним. У Пожаревцу нас чека комби са којим грабимо даље према Сремској Рачи и граници са Републиком Српском. После 40 минута чекања на граничном прелазу, настављамо према Бања Луци. Ово је уједно и најдосаднији део пута. Вози се равницом, десном обалом Саве и чини се да пут траје вечно. Урош почиње своје кратко предавање о историји које као и увек мене лако успава што ми ипак мало скраћује ову деоницу. По изласку на аутопут Добој – Бања Лука путујемо доста брже и атмосвера у комбију се све више поправља. Када неко каже Босна, ја увек замислим неке планинчине, клисуре, кланце, стене и уске и кривудаве путеве. А ево, већ скоро четири сата путујемо кроз Босну и нигде планине? Мораћу да потржим уџбеник из Географије. 

Бања Лука ми је била једно веома пријатно изнађење. Град је леп, уређен и веома чист. Река Врбас је изузетно чиста са прелепим купалиштима. Ћевапи и точено Нектар пиво су додатно поправили расположење целој екипи. У кафани А&D где је ВСС обезбедио ћевапе за такмичаре, срећемо позната лица: Џони, домаћин Андреј, Мартин, Банкар, Кактус… Сви су насмејани и пуни оптимизма.

Пут од Бања Луке до Дрвара је дефинитивно најлепша деоница. Скоро двеста километара се возимо кроз предео јако сличан Златибору. Река Сана и купалишта на њеним обалама су као са разгледнице, прелепо. 

У Дрвар стижемо у касним поподневним сатима после девет сати пута. Град је мали са видљивим последицама разарања из последњег рата. Атмосфера у самом граду је веома пријатна и позитвна. Људи су срдачни и добронамерни. Уследило је отварање такмичења, говоранције и закуска. Лепо, пријатно и добро организовано.

Петак, први летачки дан (Task 1).

После генаралног безбедносног састанка (Safety briefing) крећемо на северни старт. Глајдери се возе камионом а пилоти мини аутобусом и комбијем. Прича о минским пољима и опасностима за пилоте је на овом састанку потпуно објашњена. Организатор је чак направио и “airspace” фајл у којем су означене ове регије. Иначе, опасност од слетања па чак и пада у мниско поље је минимална, скоро немогућа. 

Северни старт “Гагића гребен” је мањи, велики за полетање највише два парагладера упоредо али веома лепо уређен. Име је добио по легендарном пилоту Гагићу који је направио први лет са овог старта. Највећа мана овог полетишта је мала висинска разлика у односу на долину испред. По мојој слободној процени не већој од 250 метара. Већ првог дана смо уведели једну од специфичности овог терена. Иако делује као да ће експлодирати већ у 10 сати, термика почиње веома касно. Прва група која је најраније полетела, после дужег мучења на ивици гребена цури и слеће у долину. У овом тренутку велики број такмичара је спреман обучен са глајдером у руци и чека на ред за полетање. Ветар окреће, дувају леђа. Вручина је несносна. Неколико нас, најсрећнијих, успева да се набије у хладовину међу два мала дрвета где чекамо да ветар окрене. Неколико пилота хлади уређаје јер им показују поруку да су прегрејани. Након десетак минута креће нови циклус, ветар исправља и веома брзо се полеће. Термика је сада доста боља, гребен добро држи а најбољи пилоти већ врте добру термику.

У тренутку када сам дошао на ред за полетање, Мирвад је већ у стратосвери. По полетању једрим на гребену и користим сваки балончић како не бих цурнуо испод старта. Иако сам мислио да сада сви иду горе, видим неколико параглејдера који очајнички грабуљају ниско уз гребен. Добрих петнаестак минута се једва одржавам на расутим балончићима мало изнад гребена недовољно висок да се наслоним на брдо иза. Када сам успео да се попнем неких стотинак метара, занос веома слабог стуба ме враћа на гребен иза старта. Ту ме чека ракета! У ствари тада сам мислио да је то ракета. Варио вришти, у неким тренутцима пењем 6 м/с. Брзо излазим на 2900 и пошто је трка већ почела крећем низ долину. Само овај стуб, ова висина и предео који видим испод су били довољни да оправдају сва моја очекивања. Сав новац, изгубљено време, промењени планови и напор који сам уложио да дођем овде да летим су у овом тренутку били намирени. Вредело је. Све остало што ће се десити је само бонус који и да се није десио ја бих се вратио задовољан. 

Предео испод мене је невероватан. Простране долине одвојене високим планинским венцима, усеци и кањони, усамљена брда у долини и ванземаљска поља вртача. Шта год да напишием неће бити довољно, једноставно мора да се види. 

Идем низ долину, ипред су кумулуси као нацртани, поправљам на пар места и гурам према тачки Б24. Овде већ имам утисак да сам убедљиво последњи “Last man on earth” и по ко зна који пут размишљам зашто овако споро летим. Ветар из правца севера појачава и носи ме све даље од тачке која се оверава на левој, северној страни долине. Овде увиђам још једну специфичност овог терена, ниспон, јак и дуг ниспон. За неколико минута може се изгубити преко 1500 метара, не питајте ме како знам.

Долазим испод тачке (низ ветар), ниско. Тек из трећег покушаја успевам да је оверим. Попнем у заносу низ ветар па се онда вратим још нижи због ниспона и чеоног ветра и тако неколико пута. Овде слеће доста пилота а ја сам сада заиста последњи. Настављам према циљу. На крају слећем 5,5 км од циља мало пре рока за завршетак задатка (task deadline). Срећан и задовољан са кезом око главе. 

После трке организатор нас води у етно ресторан на срнећи гулаш. Фантастичан провод. Џабе да описујем, мора да се доживи.

Субота, други дан (Task 2).

Другог дана смо летели са главног полетишта: Крушковац. Старт је за јужни, југозападни ветар али пошто је у најави био слаб североисток организатор је исправно проценио да ће тремика преовладати и да ћемо на старту имати чеони ветар. Тог дана такмичење су посетили и политичари из Републике Српске и Републике Србије о чему не бих ништа писао јер се овај део није ни по чему разликовао од било које друге политичке пропаганде којој смо сведоци XY година уназад. 

Старт је простран изузетно лепо уређен довољан за полетање 4 или 5 глајдера одједном. Мана је иста као и код северног старта, висинска разлика. По мојој слободној процени, не већа од 300 метара. Постављен је задатак сличан предходном са једним цик-цак повратком пред крај задатка. Циљ је као и предходног дана био у Гламочу. Неких сат времена пре отварања цилиндра кренуло се са полетањем. Стена десно од старта је почела да ради и први пилоти се већ ваде на овом месту. На време сам се спремио и веома брзо био спреман за полетање. Тек је десетак пилота било у ваздуху. Жељко на станици јавља да је дежурни стуб лево од старта. Окрећем се да видим има ли неког испред. Лево неких стотинак метара изнад старта плаво-црни Ензо 3 колапсира, увија се и пада испод пилота. Пилот реагује сјајно, брзо и енергично. За мање од две секунде избацује резерву и гаси глајдер а затим слеће стотинак метара испод старта. Убрзо јавља да је све у реду. Ветар је чеони, Џони ме гледа и каже: “Хајде Учо, можеш да кренеш!” “ ‘Ајде сад ти полети”, одговарам ја, у себи. 

У тренутку колапса, Рика је изнад и пролази кроз сличан, мало блажи родео и улеће у страховит ниспон. Стиже до стене лево неких двадесетак метара изнад дрвећа и стрпљиво почиње да се вади. Ја долазим изнад њега али већ неколико кругова касније он је прво у мојој висини а затим и изнад. Генерално је летео фантастично сва три дана. Мислим да би његов извештај био много, много занимљивији.

Из моје личне перспективе други дан је био најтурбулентнији. Стубови су били силовити, уски, турбулентни до самог врха. На скали до 1 до 10 где је 10 највиши ниво издрживе турбуленције овај дан би добио 9. База је била на 3500 м а стубови су пели и до 7-8 метара. Пешић би био одушевљен! 

Иако сам на старту био мало испод и иза прве групе, успео сам својим бауљајућим стилом летења да поново останем сам. Као и предходног дана, ветар ме доваја од тачке Б24 па се поново, сада из другог покушаја враћам у ветар да је оверим. На крају једрим на гребену десно од Гламоча, вадим се изнад града али не стижем у циљ. Ократио сам за 1500 метара. Најтеже ми је пало сазнање да за пилоте који не стигну у циљ нема хладног пива. 

Касније је на купалишту поред реке Унац организовано је дружење уз печење. Опет не вреди описивати, мора да се доживи.

Недеља, трећи дан (Task 3)

Поново смо на главном полетишту, ветар је југозападни, дан најављен као најбољи што је за пилоте који нису исцурели на старту и био. Овде смо видели још једну специфичност овог терена. По ветру који дува директно на старт је било много теже опстати и извући се изнад него предходног дана када је генерални ветар био са бока и са леђа. Судбину многих пилота одредио је тренутак полетања. Срећа је одлучивала ко иде горе а ко доле. Ја сам се једва угурао у ову прву групу. 

Полећем и бауљам у висини страрта на слабим и уским балончићима који ме једва придржавају. Успевам да се извучем на неких 1500 метара висине где безуспешно настављам да тражим нешто конкретно. Тек после неких двадесетак минута када остајем сам, јер су сви остали или у бази или на земљи, налазим добар стуб баш тамо где сам све време мислило да ће и бити. На гребену иза старта. Лако пењем преко 3000 у време када се отвара цилиндар и са одличном позицијом започињем трку. Одмах сам иза водећих. Летим брзо и лако их пратим. 

Овај задатак је био другачији. Требало је летети низ гребен према Гламочу неких десетак километара а затим назад до изнад старта па на север у другу долину Медено поље, преко чувеног аеродрома Партизанске ескадриле. 

Испред прве тачке и испод огромног кумулуса успевам својим јединственим стилом да потпуно упропастим одличну позицију и доведем се у ситуацију скоро пред слетање. Да ме неко пита како, не верујем да бих имао разуман одговор. Још једна специфичност овог терена је и висина на којој летите. Када паднш испод 2000 метара стиче се утисак да си прениско да је готово. Невероватно, ова висина је на Рајцу врх а овде скоро па дно. После мало тумарања налазим одличан стуб којим се лако и брзо врачам горе, до саме базе, 3700 метара. Поново сам запрепашћен лепотом предела који је испод мене, невероватно. Непрегледне шуме са североисточне стране расуте по планинским венцима, Гламочка долина југоисточно испод ње јужно венац планина па Ливањска долина. Испред Дрвар окружен планинама а изнад, северозападно Босански Петровац и Медено Поље. Јбг, шта год да напишем не може да дочара тај призор, једноставно мора да се види.

Сада сам испод кумулостраде која се завршава у правцу старта. Галајд назад је био лаган и брз. Улећем у огромну плаву рупу и цурум према следећој тачки. Коначно нисам сам. Око мене је доста глајдера. Раштркани су на све стране. Испред тачке на очекиваном месту налазим добар стуб и заједно са Павлом и још једним глајдером поново излазим на 3700. Одатле нас чека Меден Поље прекривено великим кумулусима. Бирам јужнију руту и држим се облака који се полако растурају. Када стижем до последње тачке видм глајдере који цуре и слећу. Успевам да нађем дизање на брду иза последње тачке. Опет сам сам… Јбт, где нестадоше сви? Због лоше процене и невере у инструмент вртим до 1800 метара и крећем ка голу у који стижем са 1700. Једва сам слетео. Свуда диже, не могу да нацентрирам ниспон. Какав дан!

Нажалост, због обавеза већине пилота са којима сам дошао, нисмо остали на додели. Одмах по слетању смо кренули назад. Сигуран сам да је и додела награда прошла једнако добро као и цело такмичење.

На крају ми остаје да се захвалим свим људима који су учествовали у организацији овог такмичења. Направили су прави спектакл, убедљиво најлепше такмичење на коме сам био. Надам се прво од многих која ће се организовати у Дрвару и на којима ћу бити. 

Иван Зорнић

Уча је све лепо описао а ја бих додао још пар речи. Турбуленција је изгледа зависила од тренутка и места где се нађеш, мој утисак је 4 од 10.

Вече у етно селу “Додиг” које се налази близу Дрвара је било баш лепо. У предивној атмосфери и пријатној свежини имали смо предиван музички догађај у изведби девојака из Дрвара, одлично су певале хвала им још једном! Пробали смо “Дрењу” и некима је баш легла а други су рекли да ништа ружније нису пробали 🙂

Дружење по мраку уз јагњетину је организовано на купалишту на реци Унац. Ко је цурнуо близу Дрвара имао је времена да се лепо окупа и гледа шта једе док су остали, међу њима и ја, јели шта напипају ali je svakako bilo odlično 🙂 Није се отегло дубоко у ноћ јер се и сутрадан летело.

Већ сам се уплашио да нећу стићи и то купање да пробам али сам “срећом” цурнуо послењи дан. Вода је чиста, има пастрмки у њој, није претерано хладна.

Једино што недостаје Дрвару да постане светска дестинација за параглајдинг такмичења је неки потентнији (виши) старт како би сви пилоти имали већу шансу да се вину у висине.

Ако је мало политичког маркетинга била цена да се ово такмичење одржи и открије нам параглајдинг потенцијал овог краја онда је то вредело за оно што смо добили.

Хвала Жељку који је по ко зна који пут својом визијом, енергијом, умешношћу и ентузијазмом погурао параглајдинг у региону напред.

Захваљујем се Марку Зарачу који се домаћински трудио да нам боравак буде пријатнији и да нам нешто не мањка.

Захваљујем се свима који су учествовали у организацији и дали све од себе да нас одвезу, скупе, довезу, нахране, напоје и разоноде. Захваљујем се свим пилотима из БИХ, Хрватске, Словеније и Србије који су дошли на такмичење и својим учешћем га учинили већим, квалитетнијим и занимљивијим. Надам се да ће бити још прилика за заједничка такмичења.

Наравно долазим опет!

Role

Један кратак видео да заголица машту, уколико неко има још неки нека га постави на Yuotube i pošalje mi link da ga okačim ovde.

Слике са Вибер групе

Datum i vreme: 2021-08-12 19:56:09
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-12 19:56:09
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-12 19:56:09
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Organizacija je obezbedila besplatne Banjalučke ćevape. Andrej nas je sve dočekao i bio pravi domaćin


Datum i vreme: 2021-08-12 20:46:52
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-12 20:47:10
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-12 20:51:06
Autor: Bozidar Marunić
Lokacija: Drvar
Opis: Posle dugog puta malo osveženja nije na odmet


Datum i vreme: 2021-08-13 11:35:13
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Gagića Greben


Datum i vreme: 2021-08-13 11:35:13
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Gagića Greben


Datum i vreme: 2021-08-13 11:35:13
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Gagića Greben


Datum i vreme: 2021-08-13 11:35:48
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Gagića Greben


Datum i vreme: 2021-08-13 11:36:47
Autor: Miroslav Marjanović
Lokacija: Drvar - Gagića Greben


Datum i vreme: 2021-08-13 11:37:34
Autor: Miroslav Marjanović
Lokacija: Drvar - Gagića Greben
Opis: Aca "penzioner"


Datum i vreme: 2021-08-13 12:46:12
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-13 12:46:52
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Nemanja pozer


Datum i vreme: 2021-08-13 15:46:51
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Da ih ne čujemo kako plaču


Datum i vreme: 2021-08-13 22:44:50
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-13 22:44:50
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-13 22:44:51
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-13 22:44:51
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-13 22:44:51
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-13 22:44:51
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar


Datum i vreme: 2021-08-14 10:28:27
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 10:28:27
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Kruškovac


Datum i vreme: 2021-08-14 10:28:27
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Kruškovac


Datum i vreme: 2021-08-14 10:28:27
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Kruškovac


Datum i vreme: 2021-08-14 10:28:28
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 10:28:28
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 10:28:59
Autor: Miroslav Marjanović
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 10:30:15
Autor: Miroslav Marjanović
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 10:30:23
Autor: Miroslav Marjanović
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 10:30:36
Autor: Miroslav Marjanović
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 10:30:37
Autor: Miroslav Marjanović
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 12:20:37
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar - Kruškovac
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 12:46:52
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Vulin poleće


Datum i vreme: 2021-08-14 22:44:50
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 22:44:50
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 22:44:50
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-14 22:44:50
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-15 17:46:12
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-15 17:46:13
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-15 17:46:14
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-15 17:46:52
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Unac


Datum i vreme: 2021-08-15 17:49:52
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Datum i vreme: 2021-08-16 08:16:12
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Titova pećina


Datum i vreme: 2021-08-16 08:16:18
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Titova pećina


Datum i vreme: 2021-08-16 08:16:19
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Titova pećina


Datum i vreme: 2021-08-16 09:16:12
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Reka Sana


Datum i vreme: 2021-08-16 09:46:13
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis: Reka Sana


Datum i vreme: 2021-08-16 22:46:53
Autor: Nebojša Rosić
Lokacija: Drvar
Opis:


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

four × 1 =