Crni vrh, Gornji Milanovac – Višegrad

Kao što uvek biva, provera prognoze dan pre, baza nisko oko 1600 ali sondažni dijagram se popravio, tako da sam ocekivao da baza moze da bude i do 2000m. Ostali parametri govore da će biti jako ali XC sky kaže da će niz vetar od Crnog vrha biti prekida u oblacnosti. Vetar severoistok po svim modelima od 2.3-3.7m/s. To treba probati, puštam poruku na grupu, javja se samo Radomir . Čovek skoro završio obuku kod Branka, leteo samo sa njim, do sad. Uča se ne javlja, znači izdao me. Nema veze, rešio sam da proverim prognozu, pa ću ići i sam ako treba. Bobi će da vrati kola…

Izjutra prognoza ostaje ista vetar malo pojačao tako da varijanta sa Ovčarom otpada, tačnije idem do Crnog vrha pa ako ne valja produžiću na Ovčar, nije prvi put. Radomir drži reč, javlja da može da ide a u međuvremenu se čujem sa Učom, kaze da će i on, samo da se organizuje. Tj, idite vi ja ne mogu pre 11h. Nervira me, opet ću da kasnim al’ nema veze. Ovog puta ispalili smo Bobija našeg vozača jer Lada niva i dalje nije registrovana a u mojoj beloj ladi tri čoveka i tri opreme su već mnogo.

Konačno krećemo, Uča tačan sa kezom od uva do uva, Radomir takodje, sipamo plin uz put i pokusavamo da nađemo alternativni prevoz do vrha sa drugom nivom, ali nista, uz malo grebanja patosa i pešačenja ove dvojice stigosmo do starta. Dogovaramo se da ako bude desant, poslednji ne poleće. Odmah je krenulo ubrzano spremanje pošto vidim po oblacima da radi. Kažem da odustajem od svih dogovora a po sletanju kako se ko snadje. Niko nema nikakvih obaveza prema ladi na startu.

Poleće Radomir pa Uča, vidim nešto vrte, polećem i ja. Posle nekoliko minuta Radomir izlazi ispred i ispada iz stuba. Odlazi na sletanje a ja se jedva vadim sa tim stubom da ne iscurim. Bog blagoslovio ove pocetnike. Polako uspevam da naberem neku visinu, Uča je visoko i već je krenuo. Stubovi elipsasti jači u prednjem delu i mnogo zakošeni. Pojma nemam kako sam ih vrteo. Stižem Uču kod Vujna ali ne mogu da ga vidim, kaže mi da je nisko i da se vadi. Propuštam jedan stub i nerviram se zbog toga. U međuvremenu popravljam visinu i čekam da se javi. Na kraju kad sam odustao od čekanja, čujemo se, on je otišao ka Čačku i javio mi ali ja nisam čuo. Toliko o čekanju i klupskom letenju. Baš smo dali ekipi pravi naziv BBG. (Inače ova krila se baš lose vide u vazduhu, ne vidim ga na udaljenosti od 7-8km. a stanice povremeno nemaju domet).

Sastajemo se pre Ovčara i zajedno teramo do ispred Užica. Tu nas čeka rupa, nema oblaka. Teramo prema Sevojnu, razlika je oko 50m. Nailazim na neki tanak stub, Uča curi, imao je loš položaj i naslanja se na brdo preko puta Sevojna. Posto je tanko odlučujem da krenem ka njemu ali više levo. Čekam da vidim da li će da se izvuce. Kada sam ga otpisao tj. nisam ga više video krećem da vrtim nešto ka Zlatiboru. Skroz zaneseni i jaki stubovi. Ispred Čajetine me zove, kaže da je prošao Užice. To je već za svaku pohvalu, 40min se borio na onom brdu gde sam ga već otpisao.

Pošto mi se otvaraju sitni kumulusi ka Mećavniku (Mokroj gori), odlučujem da krenem u traverzu uz Zlatiborski plato. Sad ne razmišljam,  pogađam u stubove  jer se pomalo ocrtavaju. Tu nailazim na odlican stub, moram da ga ispoštujem i izlazim na 2200m, 5m/s, i dalje trese i drma, ne popušta ceo dan, ali osmeh je na licu i samo gore. Planiram da sletim na Mećavnik da me Kusta snimi. Znam da je i granica blizu. Što se tice pogleda, prelepo, ogromne planine ka Bosni, Zaovinsko jezero, plato Zlatibora.. 2200  ma uživancija, Uča je krenuo ka Torniku, mora kući, i njega ću da oderem za koji km.

I jbg, zaneo sam se, ispod mene granični prelaz, vetar oko 7m/s došlo za naplatu uživanje.  Lele majko, lele roditelji – uzrečica mog druga. Dole ne smem, plašim se turbulencije a dokumenta u ladi na Crnom vrhu. Setih se Gugijeve priče kad smo se vraćali iz Kosjerića, tad je baš i mene drndalo. Ok, da ne pokvarim uživanje, najbitnije je da sigurno sletim, znaci odo u Bosnu. Đes ba, ja došo do obiđem rođicu. Vozim prem Višegradu, prolazim kroz par stubova, ne treba mi visina. U daljini vidim jedino stadion, nije ni to loše. Dolazim sa 1000m, opet dosadni stubovi, sad ih ima.  Gledam da sletim u neku njivu ili gde su ovce na livadi, plašim se minskih polja. Stadion otpada pa polako krecem niz Drinu, tamo ima većih livada.

Oko Višegrada tanko za sletanje, livade male i iseckane. Dalje  da idem ne dolazi u obzir, ako odem preko planine ne znam kako ću da se vratim, a čitava situacija posle rata mi tamo nije prijatna.  Kobo otkazao, polomio USB na poletanju pa externa ne puni, dosta i izdržao 4:35min.  Pogled prelep, kao nigde u Srbiji, kanjoni, litice, Drina, Rzav…  Ponovo prelazim Drinu i gledam da sletim blize Visegradu, dosta uživanja, opet ulazim u drndav stub ali ovog puta oblak iznad mi se ne svidja pa se vraćam nazad i biram livadu gde su ovce. Nije bilo velike turbulemcije ali sam gotovo vertikalno sleteo i omašio zamišljeno sletanje baš baš. Javljam Uči koji je kod Tornika da sam sleteo. A sad “Pametna” glava da pakuje glajder i da se vraća nazad.

Veliki pozdrav i hvala Dragančetu  iz GM za prevoz i spuštanje Lade sa starta. Razmisljam, doći ću opet, ali ovog puta idem dalje.

Slike je napravio Uča, jer ja ne volim da slikam.

Uroš Maslak

http://xcglobe.com/flights#show-flight/2112168/













Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

eleven + sixteen =