Drugo kolo XC lige Srbije – Rodeo na Stolovima

Dođe vreme i da se ja upišem u spisak pilota izveštača, doduše ne zbog neke velike kilometraže koju sam preleteo, već zbog uspeha na takmičenju lige Srbije u preletu koje se za vikend održalo u Kraljevu. Ovo takmičenje je ujedno bio i Memorial Kup “Aleksandar Sasa Lepir”. Neću dužiti previše sa detaljima, već ću pokušati da prenesem atmosferu sa takmičenja onima koji nažalost nisu bili prisutni.

Došao je i taj četvrtak koji sam dugo čekao i prema kome sam sve tempirao od obaveza na poslu, nakon prvog odlaganja takmičenje. U najavi po sondama je bio moguć razvoj, pa se predpostavljalo da se u petak ipak neće leteti, ali u glavi mi je bila samo pozitiva sa kojom sam se nadao da će se vreme ipak popraviti i da će se leteti, a sve prouzrokovano sa malom satnicom ove godine, opet usled posla koji me ove godine po pitanju letenja dobrano hendikepirao. U toku dana je petak otkazan kao takmičarski dan, pa sam svoj polazak za Kraljevo odložio za sutra popodne. Sutradan pakujem sve potrebne stvari i ranom zorom krećem na posao, kako ne bih morao da se vraćam u smeštaj po stvari. Svi na poslu me gledaju blago teleći sa svim torbama, ali me za sve baš briga i samo čekam 12 sati i polazak sa kolegama put Kraljeva. Stigavši, javljam se organizatorima i ekipi koju poznajem, nakon čega padaju dogovaranja kako do HQ-a ujutru.

Ujutru na bazenu polako počinju da se skupljaju poznata lica i počinje dobro poznata paraglajding groznica, propraćena smehom, veseljem i mahanjem ruku u svrhu objašnjavanja raznih situacija u vazduhu.

Prvo moram da pohvalim organizaciju i mlađanu ekipu Kraljevčana, koja je ove godine uz pomoć „matoraca“, dala sve od sebe da organizacija bude na nivou i istupila u mnogim segmentima organizacije, sa željom da sve bude savršeno, što se videlo kroz strastveno i detaljno objašnjavanje samog terena, taska, itd…. Tačno je da je bilo nekih stvari u kojima je dolazilo do razilaženja sa planiranim aktivnostima, ali da je sve bilo savršeno, šta bi imali da poprave dogodine 😉.

DAN 1. – SUBOTA

Skupivši se, piloti su popakovali glajdere u TAM-ić i zajedno sa pilotima krenula put „Glišovskih livada“, koje su ujedno i glavno poletište na Stolovima.

Već uz put se primetilo da je sonda koja je bila za subotu, pogodila i da će biti super dan. Nebo je već počelo da radi i oko samog starta su već počeli da se formiraju kumulusi, koji su najavljivali dobro letenje. Task je napravljen, i sve je bilo spremno za poletanje.

Task se sastojao od cik-cak kretanja ispred starta, ruti ka Vrnjačkoj Banji, i završetku trkačkog dela sa tačkom Mrčajevci i radijusom od 15km, što je otprilike bilo pre mesta Adrani, gledano od Kraljeva. Sam gol se nalazio kod Gradskog stadiona i bazena pored samog Ibara.

1. zadatak 60.11km

Piloti su počeli redom da se pripremaju za poletanje i onda su jedan po jedan poletali za Vlajkom, koji je opet bio sonda 😀  Trka je je počela i svi su jurnuli ka prvim tačkama, tj. da budem precizniji iz prve tačke, pošto je iz startnog cilindra trebalo da se izađe da bi se pokrenula trka. Sa početkom trke sam bio dobro pozicioniran, pa sam imao prednost u odnosu na većinu pilota, koji su otišli da vrte iznad Ozrena. Prva tačka overena, krenuto ka drugoj, tj. ka Kamarištu. Do overavanja Kamarišta sam bio u trkačkom režimu sa gaženjem spida „do daske“, što me je u kombinaciji sa mojom težinom, sa kojom sam „preko“ težine krila, koštalo to što sam Kamarište napadao čak tri puta.

Nakon vraćanja na „safe mode“ počinjem da vrtim sve i do vrha, kako bi uopšte imao mogućnost da malo dalje letim 😀

Nakon overenog Kamarišta trik je bio da prebacim greben, sa malom visinom koju sam imao, koji je vodio ka Goču i Vrnjačkoj Banji. U tome mi je pomogao Petar Lazarević sa kojim sam se spojio ispod samog grebena, vrteći maltene nulu. Ovom prilikom bih pohvalio Peru, koji je leteo izvanredno. Strpljivo, precizano, promišljeno, tako bi okarakterisao njegovo letenje ovog dana. Pored toga, vidi se da mu je burazerov „Icepeak 7“ legao kao kec na desetku. Taj deo trke je bio za nas dvoicu jako naporan, iz razloga što smo nisko preskočili greben, gledajuči Kesketa kako se baškari u svojih +1000m iznad nas, a trebalo je uhvatiti nešto kasnije… Sledi deo leta u kome je strpljenje i takticiranje igralo važnu ulogu, pošto je sve već polako prestajalo da radi. Ja sam malo bio strpljiviji od ostalih, pa sam stigao na 1.5km od gola, odmah iza Rike, koji je opet kidao na ovom takmičenju i završio task prvi. Izgleda da i njemu prijaju ova takmičenja u poslednje vrme 😉

Dan je bio dobar i zahtevan, dobro se letelo i zadatak je bio dostižan, pogotovo za pilote sa „jačim“ krilima, samo je bilo pitanje kako je u kom trenutko radilo i koju si visinu imao za zalihu kad je prestalo da radi, tako da kad sam ja u pitanju, ostaje žal za ne završenim taskom, pogotovo što sam iznad samog Kraljeva napustio četvrt stuba dizanja koje sam mogao da pokušavam da vrtim. Na kraju po rezultatima sam bio 4. nakon Rike, Ovuke i Kaktusa.

 

Letovi na dan: 2019-07-20

Klikni otvoriš/zatvoriš pregled slika za datum: 2019-07-20

DAN 2. – NEDELJA

Opet ista organizacija, izlazak na start, s’tim što smo ovog puta ranije izašli na brdo. Vidi se da ne radi kao juče, ali sonda reče da će opet biti dobro. Raspremanje, spremanje, prvljenje zadatka…. Malo negodovanja oko samog zadatka, sa zahtevom da se promeni. Zadatak na kraju ostaje ne promenjen, sa punim pravom, jer zadatak je isti za sve, ko se najbolje snađe on pobeđuje 😉 Dokaz da je zadatak bio dobar je 6 pilota koji su završili zadatak, ili 6x više pilota u golu nego predhodnog dana. Zadatak se sastojao od opet cik-cak letenja ispred starta, odlaska na Troglav (tačku Triglav smo ostavili za neki drugi put), vraćanje na Čiker i onda glajd do gola koji je bio ispred Raške, kod dobro poznate Čakmare.

• zadatak

Prvi deo je bio lakši, sve do Troglava, tu je dosta pilota imalo problem da dohvati tačku, pa je mnogima ta tačka došla glave i prinudilai ih na spetanje na Pandursku livadu u Bogutovcu. Moram napomenuti da je prilikom letenja ispred starta bilo dosta termično, pa je letenje bilo malo zahtevnije, ali ništa na šta piloti na brdu nisu već bili spremni. Turbulencija je što je vreme prolazilo, postajala sve jača (što je kasnije dosta otežavalo pilotima koji su kasnili sa poletanjem), ali je kao štapićem, nestajala nakon 1400-1500m, što je bio i slučaj predhodnih puta kada sam leteo na Stolovima, tako da mi ovaj fenomen nije bio stran. Prilikom leta ka tački Troglav, iznad takozvanog „Babinog krša“, malo pre samog poletišta skoro svi piloti su vrteli stub u koji sam ja ušao među poslednjima, maltene u istoj visini sa Kaktusom i Slobom Taxi-jem. Njih dvoica su dobro uhvatili stub i izvrteli ga bolje od mene, dok sam ja pokušavao širim zaokretima da pronađem krtinu, koju sam osetio da je tu negde. I BUM eto je… Sa stabilnog stuba od 2-3m/s, ubadam 9.3m/s, što nisam ni uspeo da pročitam na uređaju, od siline stuba (naknadno sam pročitao na Gugijevom Compe-u, koji sam pozajmio tokom trke). Stub je toliko bio jak da mi je krilo otišlo iza leđa toliko da ga preko glave nisam ni video. Usledio je zalet krila koji sam pokušao da zaustavim sa skroz ispruženim rukama iza leđa, odnosno maksimalno nakočenim komandama, ali kada sam video da će krilo da ode u front stall i da ću najverovatnije završiti u platnu krila, popustio sam jednu ruku, kako bi u spirali, ili bilo kakvom zaokretu izašao iz ove situacije. Ovo mi je i uspelo sa asimetrijom od nekih 40-50%. Taman kad sam uspeo da ispravim ovu asimetriju, desila se druga, iste veličine, samo na drugoj strani. Sa asimetrijom sam ujedno i ponovo ušao u isto ono ludačko penjanje, koje mi je sve vreme smetalo da stabilizujem i opravim krilo. Sledećih par asimetrija, full stall-a, bez da je krilo i bilo maltene nakočeno, potkovica…. desila su se u spirali u kojoj sam bio, u koju je krilo ušlo u međuvremnu. Moram napomenuti da dok se sve to dešavalo u spirali, u pozadini sam čuo vario, koji je vrištao, što znači da sam peo jako jako dobro. Nakon svega što se izdešavalo i što sam uz pomoć krila uspeo da popravim (da sam leteo neko D ili CCC krilo, sigurno bih završio sa nekom kravatom i pitanje je kako bih se izvukao, ali opet pitanje je da li bih upao u ovu zavrzlamu, poenta je svakako da je mnogo lakše oporaviti EN C krilo, neko neko jače), završio sam sa uvrnutim kanapima od tri kruga, iliti takozvanom twist-u. Pošto sam se i dalje nalazio u nekom blagom zaokretu, nakočio sam krilo na jednu stranu, nadajuči se da ću pogoditi stranu (pošto nisam znao da li idem unapred ili u nazad), spreman da nakočim i drugu komandu, ako sam prvi put omašio stranu. Kada se krilo ispravilo i nastavilo da leti pravo, prvo sam pokušao da zabacivanjem nogu okrenem sistem i odvrtim se, ali se apsolutno ništa nije desilo, onda sam seo u sistem kao u stolicu i rukama se odgurnuo u suprotnu stranu, kako bih se odvrnuo. 1. krug, 2. krug, 3. krug i opet sam bio slobodan. Osećaj je bio čudan, jer nisam očekivao da će ovo da bude tako lako, posle svega što se izdešavalo. Kad se sve završilo napokon sam se sabrao i pošto sam video da i dalje penjem, vratio sam se u stub i nastavio sam da vrtim, posmatrajući Slobu Taxija koji je izašao iz stuba iz bezbednosnih razloga. Posle 5-10min, počela su kolena da mi se tresu u sistemu, što je prestalo posle nekih 10ak min, taman dok sam izvrteo stub do kraja, ali kao posledica do kraja leta, svaki šum i mrdanje krila me je teralo da gledam u krilo, proveravajući da se nešto ne desi. 🙂

Tokom ovog dana, još dva pilota su imala ozbiljan rodeo na nebu, ali su isto kao ja prošli bez bacanja rezerve.

Još jedna stvar na koju bih skrenuo pažnju, jeste odluka o bacanju i ne bacanju rezerve u ovakvim i sličnim situacijama.

U nekim prilikama, kada sam razmišljao da li ću se snaći kada bude trebalo da se baci rezerva, mislio sam da može da mi se desi da blokiram i da je ne bacim na vreme, ili da vreme izgubim u bespotrebnom pokušavanju popravljanja krila i da li ću prepoznati do kad mogu sebi da priuštim da popravljam krilo… Sad kad se desilo, shvatio sam da tu nema neke velike filozofije. Svestan si situacije, sve proveravaš, na sve obraćaš pažnju. U mom slučaju, kad sam ušao u spiralu i kad su počeli da se dešavaju kolapsi, odma mi je prošlo kroz glavu da bacim rezervu, kada je sve postalo intezivno i jako, ali sam iz razloga što sam imao nekih 500-600m visine iznad zemlje i zato što sam uspeo malo da primirim krilo, odlučio da ne bacim rezervu, ali sam sve vreme dok nisam nastavio normalno da letim, bio spreman da je bacim. Tako da ukratko, nema tu neke filozofije. Pratiš situaciju, procenjuješ (jako je bitno da objektivno i trezveno razmišljaš, ne da misliš da si svemoćan) i reaguješ…. I naravno… iz svake ovakve situacije se na kraju izlazi jači, jer sve je ovo samo jedan trening 😉

Ostatak leta je bio normalan, uz neku dozu turbulencije, mada ja nisam merodavan da kažem koliko je bilo turbulentno, nakon svega, s’tim da tačku Troglav nisam uspeo da dostignem, čak ni nakon 3 pokušaja, tako da sam odustao i krenuo na sletanje, jer je svakako već bilo pokasno.

Klikni otvoriš/zatvoriš pregled slika za datum: 2019-07-21
 

Letovi na dan: 2019-07-21

Nakon završetka zadatka, skupili smo se svi na Meljaničkom bazenu, gde nam je inače bio HQ i počelo je proglašenje pobednika.

Pobednik u overall-u je bio Rika (Predrag Dudić), u sport klasi ja (Pavlović Pavle) i ekipno Golija iz Raške.

Sve u svemu jedno veoma lepo takmičenje, sa dva kvalitetna letačka dana, gde smo se svi lepo družili i leteli.

Nadam se da ćemo se ovako i bolje družiti na predstojećem državnom prvenstvu u Nišu, kao i na preostalim slobodnim letenjima na brdima po Srbiji.

Takođe bih napomenuo, da su takmičenja druga dimenzija letenja i potpuno drugačiji osećaj, od slobodnog letenja, odnosno od preleta. Osim što je takmičenje zanimljivo za druženje, ono je i veoma inspitarivno za letenje, o čemu bi naš drugar Kaktus mogao više da nam kaže. Kad smo već kod inspiracije, moram reći da su na ovom takmičenju nedostajala dva lika iz moje klase, koja bi sigurno podigla nivo letenja na veši nivo da su bili tu, a to su Dejan Valek (koga nešto nema po takmičenjima u preletu od početka godine) i Ninko Kljukovnica. Tu je i Slaviša Lazarević iz Doboja, koji je ove godine preša na EN D krilo. Sva tri pilota su vrhunska i u odličnoj trenaži i nadam se da će biti u Nišu.

Ipak sam otišao nadugačko i naširoko, ali složićete se samnom, u ovoj situaciji od viška glava neće boleti, nadam se da ne zamerate.

Za sad toliko od mene.

Pozdrav

Pavle