Oct
Nekoliko dana pre ovoga se videlo da će Okletac biti dobar.
Okupila se ekipa od preko 30 pilota iz Novoga Sada, Zrenjanina, Valjeva, Beograda pa čak i nekoliko pilota iz BIH. Na startu nas dočekuje vetar za nijansu jači od očekivanog ali ne prejak. Nebo je bilo plavo bez kumulusa a u ovo doba godine boja šume je nestvarno lepa sa svim mogućim bojama, pravi praznik za oči. Napravljen je neki zadatak po grebenu levo desno par puta i ciljem u Ljuboviji, čisto da ne letimo kao muve bez glave. Jedan po jedan polećemo svi i ubrzo je nebo šareno od naših glajdera.
Osim vetra je bilo i termike a uz nju i turbulencije kao i uvek na Okletcu. U početku smo izlazili nekoliko stotina metara iznad starta a kasnije i preko 2000 koliko je Mladja izvukao.
Zadatak je krenuo pa smo posle overavanja startnog koji je bio blizu starta, išli skroz do kraja grebena levo pa još skoro jedan kilometar.
Kaktus procenjuje da ćemo zadatak brzo završiti i da je bolja opcija Valjevo preko Medvednika, pa preko radio veze predlaže promenu plana. Na žalost nisam to čuo tada.
Idemo ka sledećoj tački koja je na početku kanjona Trešnjice. Ne gubim vreme previše da vrtim već idem za Kaktusom, Acom i Ljubom. Vidim da su Aca i Kaktus overavaju tačku i uspevaju nešto da izvrte i krenu opet na drugi kraj Grebena. Ja sam malo požurio da uhvatim taj njihov stub ali nisam ga našao. Rešavam da predjem kanjon i potražim termiku na stenama na drugoj strani koje obično dobro rade. Na žalost ovog puta nisu pa sam krenuo dalje ka Ljuboviji. Ne uspevam da nadjem na tim brdima ništa i krećem ka Drini na bezbedno sletanje. U nižim slojvima me dočekuje prilično jak jugoistočni vetar u koji sam morao ići jer je tu bila jedina opcija za sletanje. Pun spid, glajder treperi i prenosi vibracije do gurtni i sedišta, kao da vozim po makadamu, ali ne puštam i probijam pa slećem na željeno mesto u Drlače. Sledi kafa i rakija kod domaćina koji se razočarao što me nije video ranije da me snimi za reklamu za svoj “Brvnara Drina” objekat koji izdaje. Za svaku je za svaku preporuku i ima jednu od boljih plaža za kupanje na Drini jer reka tu mirna i spora.
Dobar deo ekipe nije ni došao do te tačke već se po dolasku na Grčić i hvatanja termala tu, zaputio ka Valjevu. To bi bila mnogo bolja opcija i za mene ali kao što rekoh nisam čuo tu promenu u vazduhu.
Mislim da su tačke bile za nijansu previše udaljene od grebena i da će takvi zadaci na rekreativnoj ligi odbijati ljude koji nisu dotad imali tačmičarskog iskustva da lete po njima. Poruka za ljude koji prave te zadatke je da ne prave zadatke po najboljima već po najslabijima i to na način da se samo malo izvedu iz zone komfora.
Ja sam uzeo Photona na test od Zokija pa je bila dobra prilika da se vidi šta može u trkačkim uslovima. Probao sam ga dobro, pun spid pa u povratku sa druge tačke relativno nisko uz stene. Odlično probija u vetar i glajd mu je super. Ono što mi se nije dopalo je hendling. Komande su dugačke i malo teže pa se mora namotati bar pola kruga. Kada se to uradi sama komanda se čudno savije i nikako mi ne leži u ruci. Verujem da bi sa kuglama, koje inače koristim i na Delti, utisak bio drugačiji. Dobio sam utisak da ne mogu da napravim krug kakav želim i da glajder više vozi mene nego ja njega. Sigurno je da bi bilo bolje posle malo navikavanja. Što se tiče stabilnosti i komfora razlika izmedju Delte i Photona nije velika. Probao sam da zgazim spid u momentima turbulencije i sa njim se glajder umiruje. Komande na B gurtni su dobre i sa njima se glajder lako kontroliše na spidu. Nedavno sam leteo Damirovu Bonanzu 3, takodje C dvolajnera pa da napravim malu paralelu. Damirov glajder je malo veći pa sam njemu bio oko polovine opsega dok sam na Photonu bio bliže vrhu. Moj utisak je da je Photon malo brži ali Bonanza ima dosta bolji hendling(a i same komande) pa mi je legao maltene odmah.
Pozdrav Role
