Državno prvenstvo – Niš 2019

Upravo je završeno još jedno državno prvenstvo u preletu. Takmičenje je imalo višestruki karakter pa je pored našeg to bilo i državno prvenstvo BIH i Madjarske a ujedno i probno takmičenje za organizacuju Evropskog prvenstva tako da su učestvovali i piloti iz zemalja širom sveta, ukupno 150 takmičara.

Takmičenje sa tolikim brojem pilota različitih sposobnosti i klasa krila, nosi sa sobom i odredjene rizike kao i logističke probleme organizatorima.

Da to ne bude kraj muka potrudilo se vreme jer je baš dan pred početak uz obilne padavine nastupio nestabilan period sa pojačanim vetrom i velikom vlagom.

Klikni otvoriš/zatvoriš pregled slika za period: 2019-07-27 do 2019-07-29

Prvi dan takmičenja je trebao da bude ponedeljak 29.7. ali je u startu otkazan i aktivirana je subota koja je bila rezervni dan ukoliko ne bude tri validna taska. U ponedeljak veče je održan obavezni brifing tokom koga su takmčari informisani o terenu, dnevnom rasporedu, načinu javljanja i ostalim bitnim stvarima. Nakon njega je upriličeno svečano otvaranje tokom koga je izražena zahvalnost čelnicima Niške opštine Pantelej koja godima izlazi u susret paraglajding zajednici. Hvala im još jednom za sve što su uradili za nas!

Svanuo je utorak 30.7. ali je dan otkazan usled jakog SZ vetra i očekivanog razvoja. Konačno je došla sreda 31.7. kada smo prvi put izašli na start. Prognoza opet nije čista sa jakim razvojem mestimično ali ipak slabijim vetrom nego što je očekivano (bar sam ja očekivao jači). Postavljen je zadatak, na papiru prililno jednostavan. Nakon startog cilindra se ide do Leskovca a zatim na cilj u Vlasotincu, ukupno 52,8 km. Kao učesnik takmičenja sam bio zadovoljan postavljenim zadatkom jer sam pre svega smatrao da je bezbedan zato što se ide dalje od područja sa velikim razvojem sa dobrom opcijama za bežanje i sletanje u slučaju potrebe. Drugi razlog što mi se svideo je što mi tradicionalni zadaci preko Seličevice u predhodna dva pokušaja na tom terenu nisu bili uspešni a ovom putanjom sam prošao 2017. dva dana za redom u slobodnom letenju pa mi je teren poznat što daje dozu samopouzdanja.

Start Fakir je odabran zbog SZ vetra, prilično mali ali ipak dozvoljava širenje 3-4 krila istovremeno. Poletanje se vrši po WPRS ranking listi koja favorizuje bolje plasirane. Ja sam oko polovine a iskreno nije mi se ni žurilo da prerano polećem jer onda treba dugo leteti u velikoj gužvi, sa pilotima raznih kalibara, na malom prostoru dok trka ne startuje. Taj deo je najstresniji a čim trka krene taj pritisak i gužva se smanji na prihvatljiv nivo. Baza je nešto iznad 1500mnv i tumarajući okolo trudeći se da budemo što bliže bazi konačno dočekasmo start pa sa izlaskom iz startnog cilindra započinjemo trku čija putanja do sledeće tačke vodi direktno preko Niške Banje i Koritnika. Organizator je dogovorio sa kontrolom leta da avioni koji regularno po ovom vetru sleću upravo putanjom koju mi koristimo, da oni koriste drugačiji, ali i malo zahtevniji za pilote, prilaz aerodromu. Dobro i njima dodje malo vežbe 🙂

Opis letova u taskovima će biti iz mog ugla, za druge je verovatno bilo drugačije.

Uglavnom svi idu sličnom putanjom koja ide kroz Sićevačku klisuru. Tu i tamo po neki krug ali nema krtine. Prelazim na levu stranu gledano ka Leskovcu i nalazim dobar stub sa kojim lagano i brzo izlazim do baze. Mala digresija, prijaju mi jači stubovi jer je kod njih vrlo jasno da li si u centru ili ne. U velikim grupama je tendecija da se krug jako širi pa sam često u iskušenju da zaoštrim u jezgru ali onda ulazim u problem sa sečenjem drugih pilota i čestim izlaskom iz tog moda pa se efikasnost takvog pristupa dovodi u pitanje. U manjim grupama se stil sa manjim radijusom kruga češće koristi.

Da se vratim na task, idem dalje direktno na Koritnik, vidim dosta pilota već na sredini grebena ali ne dižu nešto. Plaši me mogući jači vetar, u šta sam sae uverio prednog dana izlaskom na start u nameri da slobodno letim, koji bi mogao da pravi rotore preko samog grebena. Rešavam da izadjem desno na zapadni start i odatle bez mogućnosti rotora potražim stub. Uspevam u tome i zajedno sa nekom grupom od 4-5 glajdera izlazim do baze. Tu je trebalo doneti odluku kuda dalje. Ne vidim nigde glajdere ispred. Meni omražena Seličevica je delovala bolje po kumulisima koji su se napravili iznad nje. Ipak odlučujem za meni dražu i provereniju varijantu koja ide preko Gadžinog Hana. Posle par minuta glajda vidim nekoliko grupa. Neke su se zavukle dublje na greben a neke idu direktnije ka Leskovcu. Ostajem na toj drugoj putanji i brzo nalazim stub sa kojim se opet penjem do baze i još jedan na putanji gde nisam puno gubio vremena. Na izlasku u dolinu ka Leskovcu je bilo napeto jer je visine sve manje a nebo ne izgleda obećavajuće. Tu sam sa još nekoliko glajdera koje vidjam još od Niške Banje oko sebe iako mi nije namera bila da se držim neke grupe. Tu su uglavnom glajderi moje klase, poneki Enzo i King. Vrtim do malo manje od 1400 mnv, dalje ne ide pa prudužavam ka Leskovcu. Opet se visina topi, dugačak glajd i visina je opet ispod 500agl. Jedan kilometar pre overavanja tačke nailazim na dobar stub koji me idealno nosi ka tački. Kobo i LK8000 kažu da imam visinu za finalni glajd ali je Vlasotince dosta daleko i odlučujem da nakupim još rezerve, ko zna kakav nispon može da se desi u glajdu od 7-8 kilometara.

Krećem na finalni glajd ka cilju zajedno sa jednim Kingom i Queen-om 2. Gazim speed do kraja, koturaljke su spojene ali vidim kako mi se ova dva glajdera udaljavaju. Po rezultatima vidim da su mi pobegli dobrih četrdesetak sekundi do gola ali uz dosta više izgubljene visine. Do cilja koji je ovog puta vizualizovan u vidu linije na zemlji, dolazim sa plusom od oko 500 metara, instrument je dobro pokazivao da je moglo dosta ranije krenuti 🙂

U golu je već bilo oko 40 pilota a još nekoliko ih je sletelo posle mene i svako je dobio čuveno gol pivo koje ima posebnu draž 🙂

Mislim da cilj sa linijom atraktivniji za učesnike i da ga treba postavaljati kad god je moguće.

 

Letovi na dan: 2019-07-31

Klikni otvoriš/zatvoriš pregled slika za datum: 2019-07-31

U čevrtak 1.8. ponovo izlazimo na isti start kao i predhodnog dana. Brifing vodi direktor takmičenja Goran Dimiškovski, koji ima ogromno iskustvo u organizaciji takmičenja pa je i ovoga puta je sjajno odradio taj posao. Informiše nas da se očekuju jači vetar, jači stubovi i jači razvoj nego predhodnog dana i da treba biti oprezan. Zadatak je sličan predhodnom sa razlikom što se sada ide preko Seličevice pa pored Leskovca ka Lebanama.

Razvoj je na sve strane ali nekako deluje više vlažno nego opasno pa piloti poleću ali manje nego juče. Dosta pilota, medju kojima i ja, se premišlja da li leteti po ovakvom danu i ne poleću još. Po brzini glajdera se vidi da je vetar jak a povremeno baš na granici ali se može leteti jer nema preterane turbulencije.

U pravcu severa se vidi da se jedan CB raspao ali je prikrio još jedan iza njega. Crnilo dolazi sa severa a iza nas su oblaci koji su baš porasli, vetar na startu je opasno produvao i donosi se odluka o prekidu taska pre njegovog početka. Iako u našem regionu na kraju ipak nije pala kiša mislim da je odluka bila apsolutno opravdana.

 

Letovi na dan: 2019-08-01

Klikni otvoriš/zatvoriš pregled slika za datum: 2019-08-01

Predhodnih dana se po prognozi petak 2.8. činio najboljim danom za task sa visokom bazom i bez preteranog razvoja. Na žalost prognoza se malo pokvarila ali ne previše.

Konačno idemo na glavni start, Relej. Sam pogled sa njega je prelep što se može videti na slikama ali se ipak mora videti uživo. Umesto očekivane rute u pravcu Pirota, task komitet donosi odluku da se pravi “zvezda” sa cilindrom par kilometara unutar grebena, prvom tačkom iznad Knez Sela, zatim tačkom ispred releja ka Niškoj Banji, sledećom tačkom kod Tresibabe i gol linijom u Niškoj Banji. Distanaca nije velika 57,7 km ali će morati dosta da se ide u vetar a sa sport krilima to nije baš lako. Srećom vetar nije prejak.

Moj utisak je da se sa startom, koji je odredjen za 14h20 , zakasnilo bar 30 minuta. Na brifingu smo obavešteni o detaljima terena kojim ćemo leteti i sa meteo prognozom koja opet kaže da postoji mala šansa za preterani razvoj tokom taska, predveče se očekivao dolazak fronta sa severa. Poleću prvi piloti, vidi se da lepo radi, oblaci iznad nas izgledaju odlično sa bazom oko 1800 mnv. Vetar koji je inače duvao pomalo sa zapada sada daje sve duže čeone južne intervale i omogućava brže poletanje svih pilota. Opet ista igranka ali lakše je nego pre dva dana. Ima više grupa na sve strane i dosta oblaka iznad nas koji naizmenično rade. Ako zanemarimo opasnost letenja u velikoj gužvi, prizor je predivan. Stopedeset glajdera se nalazi u vazduhu i isrtavaju stubove svojim šarenilom.

Poleteo sam malo više od sata pred početak trke ali sam pod bazom na oko 1800 lagano bio već u prvih nekoliko minuta. Jedan pilot poleće sa kravatom i nastaje stanje uzbune jer je glajder jako nestabilan i ako bi kolapsirao iznad stena ishod bi verovatno bio veoma loš. Goran mu daje instrtukcije dok ga vidi a nakon toga jedan pilot leti za njim i radi to isto. Na sreću pilot je sleteo dobro. Sada već sa olakšanjem kao na vrtešci se penjem gore, izlazim naprad da izgubim malo visine i ponovo vraćam da popnem uostalom kao i svi ostali. Nažalost kako se približavao početak trke i oblaci su počeli da jenjavaju a put ka prvoj tački je izgledao jako loše, bez kumulusa i sa nekom skramom na nebu. Trka kreće i oni sa najvećim ambicijama jurcaju napred. Ne žurim mnogo ali se trudim da ne ostanem sam nazad. Idemo delimično u vetar ka grebenu koji vodi do prve tačke i prvo dizanje je tek na njemu. Sam greben ima dosta udolina ali je vrh dosta ravan bez vidljive mogućnosti bezbednog sletanja u slučaju curenja a beg u dolinu može da bude upitan. Trebalo je držati neku bezbednu visinu da se bi se izbegao rizik. U jednom trenutku sam procenio da ako nastavim po grebenu mogu ući u nebezbednu zonu i leteti na sreću pa sam okrenu ka Knez Selu. Ima tu još glajdera pa zajedno nalazimo par dobrih stubova, izlazimo solidno i overavam prvu tačku. Trebalo je odlučiti da li se trkati i ići direktno na sledeću tačku ili ići na bezbedniju varijantu tj. prvo nazad na relej pa onda sa popravljenom visinom na drugu tačku. Vidim neke glajdere na nešto vrte u pravcu druge tačke i krećem ka njima. Dolazim ispod ali ne uspevam da to nadjem pa se prekomandujem ka releju (da sam krenuo direktno ka njemu verovatno bih stigao lagano). Još jedan glajder bolje klase kreće neznatno ispred mene sa istom visinom. Gledam njega i vidim da će stići tačno na stene a ja jedno 50-100 metara niže. Ne poznajem taj teren i čini mi se da je bezbednija varijanta da idem na Oreovac i tu nešto pronadjem. Našao sam ali samo balone pa krećem dalje u dolinu i ne nalazim ništa pa pomalo razočaran slećem. U priči sa pilotima sa većim iskustvom sam saznao da sam mogao ići na zapadni start i da tamo dobro radi pa bi se verovatno izvukao. Ovo opisujem detaljnije jer možda zatreba još nekome neki drugi put. Da sam uspeo da se dokopam stena tu bi se lagano popravio, overio drugu tačku, vratio na stene opet popravio i krenuo ka trećoj do koje se dolazi na glajd sa releja a posle bi video da li i dokle mogu ali mislim da niko iz sport klase nije došao do cilja toga dana.

 

Letovi na dan: 2019-08-02

Klikni otvoriš/zatvoriš pregled slika za datum: 2019-08-02

Organizator objavljuje da je subota otkazana zbog loše prognoze i da je ceremonija dodele nagrada i zatvaranja zakazana za 21h,

Ispostavilo se da sam više srećno, zahvaljujući dobrom letu u prvom tasku kada sam jedini iz sport klase (ne računam druge nacije) stigao u gol, osvojio prvo mesto. Moram reći da osećam da je pomalo nepravedno jer je bilo samo dva zadatka po relativno lošim uslovima a drugi i nisam dobro odleteo. Odlučilo je što su glavni konkurenti a i mnogi drugi više kiksnuli pa sam čak i u overall-u osvojio 7. mesto.

U konkurenciji juniora pobedio je Djordje Lazarević, drugi je bio Bogdan Beloica a treći Petar Lazarević.

U sport klasi prvo mesto Nebojša Rosić, drugo Pavle Pavlović, treće Dragan Krajnović

U overall konkurenciji prvo mesto je osvojio Vladimir Bačanim, drugo mesto Srdjan Ristanović, treće mesto Zoran Petrović

U konkurenciji timova prvi je bio Ares, drugi Golija i treći FlyFit

Link za rezultate.

Organizacija je bila odlična kao i uvek u režiji tog tima, jedino je vreme pokvarilo žurku ali se na to ne može uticati.

Hvala svima koji su na bilo koji način učestvovali u organizaciji i čestitam na dobro obavaljenom poslu. Nadam se da je takav zaključak doneo i stjuart koji je nadgledao sposobnost organizatora i kvalitet terena za nastupajuće Evropsko prvenstvo.

Pozdrav Role